Пређи на главни садржај

Постови

Предлог измене члана 72 ЗОСОВ

Према постојећем члану 72. Закона о основама система образовања и васпитања минималан број оцена је исти за предмете са недељним фондом од два, три, четири и пет часова, што ствара неједнаку динамику оцењивања ученика. Зато сам Форуму београдских гимназија изнео предлог да се тај члан промени на следећи начин: две оцене ако је недељни фонд часова предмета мањи или једнак фонду од два часа три оцене ако је недељни фонд часова предмета већи од два часа, а мањи или једнак фонду од три часа четири оцене ако је недељни фонд часова предмета већи од три часа, а мањи или једнак фонду од четири часа пет оцена ако је недељни фонд часова предмета већи од четири часа, а мањи или једнак фонду од пет часова

Холограм

Појаве интерференције и дифракције кохерентне светлости је могуће сагледати помоћу открића мађарског физичара Дениса Габора. У поређењу са фотографијом где се објекат види у равни, холограм пружа могућност да се прикаже у просторном облику.  Фотографија настаје када се одбијени зраци светлости са сваког дела објекта сабирним сочивом усмере на по једно место на плочи: једном делу објекта одговара један део фотографије. Код холограма одбијени зраци са сваког дела објекта падају на читаву површину плоче: једном делу објекта одговара сваки делић плоче.  Холографски запис на плочи настаје као резултат интерференције сватлости из ласерског извора и светлости једнаке таласне дужине која се одбија од предмета: Холограм се опажа када се плоча изложи светлошћу, исте таласне дужине која је употребљена при интереференцији, тако да се дифрактује при проласку кроз њу према посматрачу приказа.

Кретање тениске лоптице

Кретање лопти представља занимљиву и нимало једноставну тема. Потребно је направити разлику у погледу дејстава сила које потичу од ваздуха и брзина кретања лоптице, а то се обично везује за Рејнолдсов број: При малим брзинама, које су испод просечних вредности за тениске лоптице у току утакмица, опструјавање је такво да је присутна сила вискозног трења између лоптице и слоја ваздуха уз површину - без турбуленција. При типичним вредностима брзине тениске лоптице, око 35 m/s, појављују се турбуленције ваздушног слоја уз лоптицу, које се простиру иза ње, у смеру супротном од њеног кретања, што узрокује другачију врсту отпора ваздуха у односу на претходни случај. Сада наступа случај ротације лоптице око осе која пролази кроз њен центар масе . Размотримо ударац "Top Spin". Смер ротације  је приказан на цртежу са леве стране: Као последица неједнаке брзине опструјавања ваздуха са горње и доње стране, у складу са Бернулијевом једначином , на лоптицу делује магнусо

Конструкција ликова код огледала

Обично се предмети приказују усправним стрелицама у току изучавања конструкције ликова, што упрошћава поступак, али одудара од реалности. Симулација садржи два карактеристична зрака који се простиру праволинијски.  Овакав приступ пружа могућност да на једноставан начин објаснимо због чега огледала у аутомобилима немају облик попут огледала у купатилу. Међутим, дифракцију и интерференцију не можемо објаснити полазећи од модела зрака светлости. Ако је предмет испред сферног огледала које је ка њему испупчено - конвексно - клизач полупречника кривине је померен удесно. Први зрак се простире у правцу жиже огледала, одбија се од њега под углом једнаким упадном углу овог зрака, гледајући у односу на нормалу на површину огледала, а затим се простире паралелно оси огледала. Други зрак погађа теме огледала и исто тако се одбија под углом једнаким упадном углу тог зрака. У пресеку продужетака зрака је врх лика предмета, тако да му је почетак на оси.   Лик је умањен, усправан и имагинаран.

Норма професора у гимназији

Према постојећој норми за запослене професоре физике у гимназијама, број школских часова у току једне недеље износи 20. Поред тога, у обавези је да допуни радно време до осмочасовног другим пословима: припремом за предстојећу наставу, радом са родитељима или у разним комисијама и тако даље. У основном образовању норма је попут оне у гимназији, али не и у високом образовању.  Тежина градива у основном, средњем и високом образовању није иста. На пример, анализа осцилаторног кретања у основној школи и гимназији, поготово са гледишта математичког описа, битно се разликује у погледу тежине. Или, увођење матураната гимназије у разумевање основа  квантно-механичких појава захтева добру припрему професора. А и број ученика у одељењу често на прате школски прописи. Зато је бесмислено да норма од 20 часова буде подједнако заступљена у основном и средњем образовању.  Поменута норма представља један у низу лоших решења присутних у нашем образовању: начин извођења часова и њихова дужи