Пређи на главни садржај

Анализа наставе гимназијске физике на даљину

Следи неколико личних запажања и предлога са циљем да се овакав изнуђени начин одржавања наставе унапреди.
  • С обзиром да ђаци у гимназији треба да стекну навику коришћења уџбеника и одабраних веб презентација, приказ градива треба да допуњује медије у писаном облику. То значи да би више имало смисла приказати демонстрационе огледе и навести ученике да тумачења изведених појава потраже самостално или уз асистенцију професора. Могуће је отворити уживо дискусију о појавама које су у вези са градивом које се изучава. Ако појаве није могуће приказати, постоје симулације на појединим веб презентацијама и, у вези с тим, могућност поставити захтеве са  циљем да се подстакне самосталност и склоност према истраживању.
  • Изостанак националне интернет платформе за учење је, вероватно, највећи недостатак текуће наставе на даљину. Таква платформа би дала смернице динамици изучавања и оцењивања. Ако постоји могућност да сви ђаци користе најбољу бесплатну платформу Moodle, то треба да буде једини избор у будућности. MS Teams садржи неке добре могућности, али има две битне мане: тешко јој је приступити помоћу просечног мобилног уређаја и није довољно једноставна за употребу. Google учионица, с друге стране, пружа једноставност и приступачна је чак и путем интернет прегледача, али нема неке одличне могућности својствене Moodle, попут стварања базе питања/задатака или начина креирања лекција.
Лекције физике у време ванредног стања

  • Ђаци имају различита предзнања из физике. Постојећи часови су били оријентисани униформно, без обзира на усмерење у гимназији. Зато је паметније препустити професорима да у оквиру својих гимназија процене у којој мери је потребно приказати неке елементе градива, попут рачунских  задатака. 

Коментари

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својства привлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако ш

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје . Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје. Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенција

Боја мора

Тема овог записа је објашњење визуелног утиска боје мора, а инспирација је дошла након питања упућеног од стране моје супруге.  Ако морску воду захватимо длановима, уочавамо да је провидна - што значи да је појава у вези са дубином воде. На појединим веб презентацијама може се прочитати да је појава у вези са огледањем неба на површини воде, што представља погрешно тумачење, јер би у том случају и бара или вода у плитком базену били плаве боје. С друге стране, вода у дубоким базенима је плавкаста па закључујемо да појава није у вези са присуством натријум-хлорида. Боја морске воде није увек иста, а зависи од присуства фитопланктона, биљног света и разних придодатака. Занимљиво је да „тешка вода”, коју сачињавају атоми кисеоника и деутеријума (изотоп водоника који у атомском језгру садржи протон и неутрон), не даје утисак плаве боје. Да би разумели због чега је боја морске воде плава, морамо да се позабавимо неким својствима молекула воде. Атоми водоника поседују један елект

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља : једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти - орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона. Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што запис приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични