Пређи на главни садржај

Анализа наставе гимназијске физике на даљину

Следи неколико личних запажања и предлога са циљем да се овакав изнуђени начин одржавања наставе унапреди.
  • С обзиром да ђаци у гимназији треба да стекну навику коришћења уџбеника и одабраних веб презентација, приказ градива треба да допуњује медије у писаном облику. То значи да би више имало смисла приказати демонстрационе огледе и навести ученике да тумачења изведених појава потраже самостално или уз асистенцију професора. Могуће је отворити уживо дискусију о појавама које су у вези са градивом које се изучава. Ако појаве није могуће приказати, постоје симулације на појединим веб презентацијама и, у вези с тим, могућност поставити захтеве са  циљем да се подстакне самосталност и склоност према истраживању.
  • Изостанак националне интернет платформе за учење је, вероватно, највећи недостатак текуће наставе на даљину. Таква платформа би дала смернице динамици изучавања и оцењивања. Ако постоји могућност да сви ђаци користе најбољу бесплатну платформу Moodle, то треба да буде једини избор у будућности. MS Teams садржи неке добре могућности, али има две битне мане: тешко јој је приступити помоћу просечног мобилног уређаја и није довољно једноставна за употребу. Google учионица, с друге стране, пружа једноставност и приступачна је чак и путем интернет прегледача, али нема неке одличне могућности својствене Moodle, попут стварања базе питања/задатака или начина креирања лекција.
Лекције физике у време ванредног стања

  • Ђаци имају различита предзнања из физике. Постојећи часови су били оријентисани униформно, без обзира на усмерење у гимназији. Зато је паметније препустити професорима да у оквиру својих гимназија процене у којој мери је потребно приказати неке елементе градива, попут рачунских  задатака. 

Коментари

Популарни чланци

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Карноов циклус

На почетку индустријске револуције постојала је потреба да се унапреди рад парне машине и ефикасност. Сади Карно, физичар и официр у француској војсци, размишљао је о томе који гас/пару је потребно употребити и на какав начин да би се остварио највећи степен искоришћења. Из тог делања је проистекао други закон термодинамике, мада установљен од стране других физичара. Треба запазити да је Карно све време писао о калорику као радној супстанци парне машине - флуиду који садржи топлотну енергију и струји између објеката на различитој температури. Није први пут да се у физици стиже до нових открића помоћу погрешних претпоставки. Графички приказ машине, такозвани Карноов циклус, је уведен у физику много година касније. Приказ представља Карноову топлотну машину, на начин како је он замислио рад уређаја са највећим степеном искоришћења калорика:

Централни део записа сачињава цилиндар са радним телом. Карно није прецизно назначио о каквом флуиду се ради. Са леве стране је грејач, извор топло…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод: