Пређи на главни садржај

Примењене науке у гимназији

Садржај изборног програма Примењене науке у гимназији је солидан, релативна самосталност ђака у избору теме и изради задатка је добродошла, што је било присутно до сада кроз семинарске радове, мада такав облик наставе није био обавезујући. Инсистирање на истраживачком приступу у току израде рада на одабрану тему представља новост у просветним програмима намењеним гимназијама. Изостанак прописаног уџбеника на први поглед отежава приступ стицању знања, али и даје путоказ младим људима да се не ослањају искључиво на један уџбеника као извор информација - што је много важније.

Оно што представља слабу страну наведеног програма тиче се предзнања ђака и њихових навика у погледу учења, а ту су и организациони проблеми. Тешко је очекивати да ће просечан ђак у првом разреду гимназије, са прилично танким знањем основношколске физике и навикнут да дефиниције механички памти, а уверен да добро влада градивом, бити у могућности да нешто битно научи о соларним панелима, зеленим кућама или климатологији. Обим литературе на српском језику о задатим темама је скроман, а лично искуство је да у том добу просечан ученик нема навику да користи интернет мрежу ради стицања знања. Даље, са једним или два часа недељно, углавном на крају радног дана, у групама од по 30 ђака, добар програм и добра намера ће се изокренути у супротност.

Полазне основе за успех оваквог програма у гимназији је да ђаци већ на крају основног образовања имају изграђен другачији приступ према учењу и да одељења у гимназији имају знатно мањи број ученика у групи. Сигурно има квалитетних људи запослених у основном образовању који би понудили добре предлоге да се овај проблем превазиђе. У погледу школовања у гимназији, мој предлог о томе како унапредити резултате је садржан у чланку о општој матури.

Коментари

Постави коментар

Популарни чланци

Карноов циклус

На почетку индустријске револуције постојала је потреба да се унапреди рад парне машине и ефикасност. Сади Карно, физичар и официр у француској војсци, размишљао је о томе који гас/пару је потребно употребити и на какав начин да би се остварио највећи степен искоришћења. Из тог делања је проистекао други закон термодинамике, мада установљен од стране других физичара. Треба запазити да је Карно све време писао о калорику као радној супстанци парне машине - флуиду који садржи топлотну енергију и струји између објеката на различитој температури. Није први пут да се у физици стиже до нових открића помоћу погрешних претпоставки. Графички приказ машине, такозвани Карноов циклус, је уведен у физику много година касније. Приказ представља Карноову топлотну машину, на начин како је он замислио рад уређаја са највећим степеном искоришћења калорика:

Централни део записа сачињава цилиндар са радним телом. Карно није прецизно назначио о каквом флуиду се ради. Са леве стране је грејач, извор топло…
Постави коментар
Прикажи све

Експеримент Мајкелсона и Морлија

У XIX веку постојало је уверење да електромагнетне таласе преноси етар. Међутим, етар није опажен, али то није било препрека да се фама о постојању одржи дуго. Етар је поседовао крајње необичне особине и током времена својства су проширена, у складу са потребама физике.  Крајем XIX века коначно се кренуло у подухват тражења доказа о постојању етра и његовом кретању (или мировању). Међу физичарима је владало уверење да је ова наука углавном открила све тајне природе, а остало је још пар ситница да се заокружи ова грандиозна творевина. Једна од тих ситница био је етар. Нико није сумњао да постоји. Алберт Мајклсон се као дете преселио из Немачке у САД. Породица се настанила у рударској колонији, у Калифорнији, а његов отац је трговао бакалуком. Упркос сиромаштву успео је да стекне стипендију и упише Поморску академију. Десетак година касније постаје професор физике на једном универзитету и интересује се за проблем доказивања постојања етра. Успео је да убеди хемичара Едварда Морлија да …
Постави коментар
Прикажи све

Боров модел атома

Не дешава се често да физичар изнад улазних врата своје куће држи потковицу, а то је Нилс Бор чинио. Посао професора није баш обављао са великим ентузијазмом, али је волео да дискутује са студентима не устручавајући се да покаже да нешто не зна, а понекад би са њима решавао укрштене речи или играо стони тенис, што га је чинило популарним међу младим људима. Током Другог светског рата је био принуђен да побегне из Данске у САД, где се придружује пројекту „Менхетн“, односно тиму физичара који се бавио израдом прве нуклеарне бомбе. Након катастрофе у Јапану преобразио се у предводника оних који су се залагали за забрану коришћења нуклеарне енергије у војне сврхе.  Радерфордов ђак је учинио исто што и његов професор - надмашио је учитеља. Боров модел атома данас има једино историјски значај, али му посвећујем страницу јер представља непроцењив помак у развоју физике. У чланку о Радерфордовом моделу атома поменуо сам да је поседовао једну велику ману: такав атом би могао да постоји кратко…
Постави коментар
Прикажи све

Једначина континуитета

Условљеност брзине протицања флуида површином попречног пресека струјне цеви први је уочио Леонардо да Винчи. Он, наравно, није изучавао струјне цеви већ је појаву уочио осматрајући протицање воде при различитим условима. Галерија Уфици у Фиренци садржи импозантну збирку његових нацрта и модела, али се Леонардово име ипак ретко помиње у контексту открића у физици - јер не постоје. Узрок томе сигурно није слабо познавање математике, јер би у том случају и Мајкл Фарадеј проживео живот као непознати књиговезац. Према томе, математичка формулација једначине није његово дело.

Запис је могуће употребити као пратећи садржај наставе физике у гимназији. Струјна цев садржи три струјне линије, а свакако их може бити много више, и то што се не секу је последица ламинарног протицања флуида. Ламинарност представља неопходан услов за формулисање једначине континуитета, у облику који се наводи у гимназији. Исто тако флуид поседује сталну густину упркос промени притиска, а ни вискозност није присутна…
Постави коментар
Прикажи све