Садржај изборног програма Примењене науке у гимназији је солидан, релативна самосталност ђака у избору теме и изради задатка је добродошла, што је било присутно до сада кроз семинарске радове, мада такав облик наставе није био обавезујући. Инсистирање на истраживачком приступу у току израде рада на одабрану тему представља новост у просветним програмима намењеним гимназијама. Изостанак прописаног уџбеника на први поглед отежава приступ стицању знања, али и даје путоказ младим људима да се не ослањају искључиво на један уџбеника као извор информација - што је много важније.
Оно што представља слабу страну наведеног програма тиче се предзнања ђака и њихових навика у погледу учења, а ту су и организациони проблеми. Тешко је очекивати да ће просечан ђак у првом разреду гимназије, са прилично танким знањем основношколске физике и навикнут да дефиниције механички памти, а уверен да добро влада градивом, бити у могућности да нешто битно научи о соларним панелима, зеленим кућама или климатологији. Обим литературе на српском језику о задатим темама је скроман, а лично искуство је да у том добу просечан ученик нема навику да користи интернет мрежу ради стицања знања. Даље, са једним или два часа недељно, углавном на крају радног дана, у групама од по 30 ђака, добар програм и добра намера ће се изокренути у супротност.
Полазне основе за успех оваквог програма у гимназији је да ђаци већ на крају основног образовања имају изграђен другачији приступ према учењу и да одељења у гимназији имају знатно мањи број ученика у групи. Сигурно има квалитетних људи запослених у основном образовању који би понудили добре предлоге да се овај проблем превазиђе. У погледу школовања у гимназији, мој предлог о томе како унапредити резултате је садржан у чланку о општој матури.
Коментари
Постави коментар