Примењене науке у гимназији

Садржај изборног програма Примењене науке у гимназији је солидан, релативна самосталност ђака у избору теме и изради задатка је добродошла, што је било присутно до сада кроз семинарске радове, мада такав облик наставе није био обавезујући. Инсистирање на истраживачком приступу у току израде рада на одабрану тему представља новост у просветним програмима намењеним гимназијама. Изостанак прописаног уџбеника на први поглед отежава приступ стицању знања, али и даје путоказ младим људима да се не ослањају искључиво на један уџбеника као извор информација - што је много важније.

Оно што представља слабу страну наведеног програма тиче се предзнања ђака и њихових навика у погледу учења, а ту су и организациони проблеми. Тешко је очекивати да ће просечан ђак у првом разреду гимназије, са прилично танким знањем основношколске физике и навикнут да дефиниције механички памти, а уверен да добро влада градивом, бити у могућности да нешто битно научи о соларним панелима, зеленим кућама или климатологији. Обим литературе на српском језику о задатим темама је скроман, а лично искуство је да у том добу просечан ученик нема навику да користи интернет мрежу ради стицања знања. Даље, са једним или два часа недељно, углавном на крају радног дана, у групама од по 30 ђака, добар програм и добра намера ће се изокренути у супротност.

Полазне основе за успех оваквог програма у гимназији је да ђаци већ на крају основног образовања имају изграђен другачији приступ према учењу и да одељења у гимназији имају знатно мањи број ученика у групи. Сигурно има квалитетних људи запослених у основном образовању који би понудили добре предлоге да се овај проблем превазиђе. У погледу школовања у гимназији, мој предлог о томе како унапредити резултате је садржан у чланку о општој матури.

Коментари

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својства привлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако ш

Прикажи све

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје . Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје. Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенција

Прикажи све

Боја мора

Тема овог записа је објашњење визуелног утиска боје мора, а инспирација је дошла након питања упућеног од стране моје супруге. Ако морску воду захватимо длановима, уочавамо да је провидна - што значи да је појава у вези са дубином воде. На појединим веб презентацијама може се прочитати да је појава у вези са огледањем неба на површини воде, што представља погрешно тумачење, јер би у том случају и бара или вода у плитком базену били плаве боје. С друге стране, вода у дубоким базенима је плавкаста па закључујемо да појава није у вези са присуством натријум-хлорида. Боја морске воде није увек иста, а зависи од присуства фитопланктона, биљног света и разних придодатака. Занимљиво је да „тешка вода”, коју сачињавају атоми кисеоника и деутеријума (изотоп водоника који у атомском језгру садржи протон и неутрон), не даје утисак плаве боје. Да би разумели због чега је боја морске воде плава, морамо да се позабавимо неким својствима молекула воде. Атоми водоника поседују један елект

Прикажи све

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља : једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти - орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона. Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што запис приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични

Прикажи све

profesor²istic

Претрага