Пређи на главни садржај

Примена физике

Код нас још увек није у потпуности сазрело схватање о значају базичних наука за технолошки напредак - који се тиче и развоја друштва. Зато наводим неколико примера примене физике у другим наукама и свакодневним ситуацијама. Теме су одабране у складу са личном проценом о значају.

Физика и информатика

У последње време често се помиње важност информатичког образовања. У основи хардвера савремених уређаја су полупроводнички матетријали, а прво тумачење њихових својстава - Зонска теорија кристала - потиче од физичара Феликса Блоха. С друге стране, срце сваког хардвера представљају полупроводнички сендвич слојеви, транзистори, осмишљени од стране Вилијама Шоклија и његових сарадника.
Али, до тих открића је било могуће допрети тек након успостављања квантне физике, утемељене од стране познатих физичари: Макса Планка, Алберта Ајнштајна, Ервина Шредингера, Вернера Хајзенберга, Луја де Броља и других. 

Физика и медицина

Осим физичара, ретки су они који се могу похвалити да знају за постојање антиматерије. Ако и знају, није искључено да мисле како је реч о нечему у домену фантастике. Међутим, PET скенери пружају могућност да лекар сагледа унутрашњост организма користећи појаву дејстава античестица и ❠нормалних❞ честица. Физичар Пол Дирак је први претпоставио постојање антиматерије. 
Он је, међутим, дао и известан допринос успостављању медицинске дијагностике путем магнетне резонанце, мада то није доживео: открићем својства електрона познатог под називом спин. Пола века пре тог догађаја, Хајнрих Херц даје потврду о постојању електромагнетних таласа. Тако се у наше доба, кроз познати медицински уређај, преплићу два открића из прошлости. 

Употреба енергије


У основи појаве добијања наизменичне струје је откриће самоуког истраживача Мајкла Фарадеја: електромагнена индукција. Али, његово откриће је и трасирало пут ка стварању електромотора, уређаја које срећемо у фрижидерима, феновима, усисивачима и блендерима.
Употреба соларне енергије има зачетак у открићу дејстава електромагнетног зрачења и метала, фотоефекта, док је Алберт Ајнштајн први протумачио ову појаву. 

Коментари

Популарни чланци

Боја мора

Тема овог записа је објашњење визуелног утиска боје мора, а инспирација је дошла након питања упућеног од стране моје супруге.  Ако морску воду захватимо длановима, уочавамо да је провидна - што значи да је појава у вези са дубином воде. На појединим веб презентацијама може се прочитати да је појава у вези са огледањем неба на површини воде, што представља погрешно тумачење, јер би у том случају и бара или вода у плитком базену били плаве боје. С друге стране, вода у дубоким базенима је плавкаста па закључујемо да појава није у вези са присуством натријум-хлорида. Боја морске воде није увек иста, а зависи од присуства фитопланктона, биљног света и разних придодатака. Занимљиво је да „тешка вода”, коју сачињавају атоми кисеоника и деутеријума (изотоп водоника који у атомском језгрусадржи протон и неутрон), не даје утисак плаве боје. Да би разумели због чега је боја морске воде плава, морамо да се позабавимо неким својствима молекула воде. Атоми водоника поседују један електрон, а атом…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што запис приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници су в…

Тестови из физике у електронској форми

Тестови су усклађени са програмом физике у гимназији, за природно-математички и друштвено-језички смер, а направљени су помоћу Google упитника и није потребна пријава за приступ садржајима. Разврстани су по разредима и приступа им се када изврши одабир тематске целине. Не постоји ограничење у броју покушаја нити у времену потребном да се тест оконча. Садржај питања је шаролик: од оних који захтевају знање информативног карактера до питања проблемског садржаја. У уводу неких питања су дата упутства која се тичу поступка уписивања одговора. Поједина питања представљају рачунске задатке, а решења су дата или у интервалу бројних вредности или је то одређена бројна вредност. Ако корисник одабере погрешан одговор, бива упућен на страницу са питањем или може да оконча израду теста.

drive.google.com
Тестовима у електронској форми је могуће приступити са свих рачунарских платформи, без обзира на величину екрана.