Пређи на главни садржај

Примена физике

Код нас још увек није у потпуности сазрело схватање о значају базичних наука за технолошки напредак - који се тиче и развоја друштва. Зато наводим неколико примера примене физике у другим наукама и свакодневним ситуацијама. Теме су одабране у складу са личном проценом о значају.

Физика и информатика

У последње време често се помиње важност информатичког образовања. У основи хардвера савремених уређаја су полупроводнички матетријали, а прво тумачење њихових својстава - Зонска теорија кристала - потиче од физичара Феликса Блоха. С друге стране, срце сваког хардвера представљају полупроводнички сендвич слојеви, транзистори, осмишљени од стране Вилијама Шоклија и његових сарадника.
Али, до тих открића је било могуће допрети тек након успостављања квантне физике, утемељене од стране познатих физичари: Макса Планка, Алберта Ајнштајна, Ервина Шредингера, Вернера Хајзенберга, Луја де Броља и других. 

Физика и медицина

Осим физичара, ретки су они који се могу похвалити да знају за постојање антиматерије. Ако и знају, није искључено да мисле како је реч о нечему у домену фантастике. Међутим, PET скенери пружају могућност да лекар сагледа унутрашњост организма користећи појаву дејстава античестица и ❠нормалних❞ честица. Физичар Пол Дирак је први претпоставио постојање антиматерије. 
Он је, међутим, дао и известан допринос успостављању медицинске дијагностике путем магнетне резонанце, мада то није доживео: открићем својства електрона познатог под називом спин. Пола века пре тог догађаја, Хајнрих Херц даје потврду о постојању електромагнетних таласа. Тако се у наше доба, кроз познати медицински уређај, преплићу два открића из прошлости. 

Употреба енергије


У основи појаве добијања наизменичне струје је откриће самоуког истраживача Мајкла Фарадеја: електромагнена индукција. Али, његово откриће је и трасирало пут ка стварању електромотора, уређаја које срећемо у фрижидерима, феновима, усисивачима и блендерима.
Употреба соларне енергије има зачетак у открићу дејстава електромагнетног зрачења и метала, фотоефекта, док је Алберт Ајнштајн први протумачио ову појаву.