Пређи на главни садржај

Њутново схватање простора

Чланак је одговор на питање колеге, професора филозофије, а тиче се Њутновог схватања простора, исказаног путем примера о кофи испуњеној водом која ротира.
Из Њутнове перспективе проистиче да у свемиру постоји посматрач који сигурно може да донесе тачан суд о томе да ли се неки објекат креће, коликом брзином или било коју другу информацију о карактеру кретања. Зато се наводи да је Њутнов поглед на простор апсолутан.
Он је осмислио експеримент са кофом напуњеном водом, која ротира око усправне осе, и то би требало да потврди став о томе да је простор апсолутан:

Њутнов апсолутни простор
Површина воде је равна док кофа мирује. Ако уже почне да ротира и са кофом ће се то исто догодити, али вода ће у почетку нешто спорије ротирати због њене инертности, што значи да је присутно релативно кретање кофе у односу на воду. Ипак, због дејства вискозне силе трења, вода ће достићи угаону брзину ротације кофе, тако да неће бити присутно релативно кретање кофе у односу на воду. У току ротационог кретања површина воде постаје удубљена, што је на цртежу приказано испрекиданом линијом. 
У погледу карактера простора и овог експеримента, Њутн је размишљао на следећи начин: релативна брзина воде у односу на кофу је нула док је кофа мировала и у току ротационог кретања, али облик површине воде није исти, односно тела која су подложна релативном кретању не могу на ваљан начин да пруже тумачење промене облика површине воде. Вероватно је Њутн сматрао да појаву може  објаснити једино посматрач који увек мирује - а он је везан за апсолутни простор.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…