Пређи на главни садржај

Течни кристали у LCD екранима

Како се постиже стање течног кристала у LCD екранима?
Течни кристали поседују својства како тела у кристалном стању тако и аморфних тела. Поједини материјали могу да буду у том облику када су изложени температурама изнад тачке топљења. Према томе, не постоје посебни услови тако да материјал у LCD екрану буде у фази течног кристала. Занимљиво је да је за откриће ове фазе заслужан биолог.
Мало ћу проширити одговор на улогу течних кристала код LCD екрана, зато што ту можемо сагледати улогу физике у развоју савремене технологије. Материјал начињен од течног кристала је између две стаклене плоче. Као извор светлости користе се LED диоде, а диода представља спој два различита полупроводника.
Течни кристали


Светлост из диода није поларизована, али то постаје након што прође кроз задњу плочу, што је на цртежу приказано усправном стрелицом. Затим молекули течног кристала мењају правац поларизације светлости, због заокренутих својих положаја дуж правца простирања светлости, и на тај начин утичу на јачину светлости која пристигне до предње плоче. Предња плоча је тако начињена да пропушта једино светлост са поларизацијом приказаном на цртежу. Величина заокренутости молекула се подешава напоном, тако да је могуће постићи да предња плоча пропушта мању количину светла од пристигле из течног кристала или да чак уопште не пропусти светлост - да екран или његов део буде црн.
Предња плоча садржи малене делове који носе назив пиксели. На другом цртежу је приказана мрежа пиксела, а у оквиру једног се налазе три различито обојена делића: црвени, зелени и плави. Комбинацијом јачина светлости кроз сваки од обојених делића могу да се добију све нијансе боја у оквиру једног пиксела. Јачина сваке боје унутар једног пиксела зависи од јачине светла коју пропушта предња плоча, а то регулишу по три транзистора у сваком пикселу.

Када ставим рукавице, екран на мобилном не реагује. Зашто?
Екран је наелектрисан, тако да када ставимо прст на део екрана мењамо вредност електричног потенцијала на том месту: прст и наше тело прима у себе извесну количину електрона. Промена електричног потенцијала се претвара у сигнал. Очигледно да рукавица представља изолатор.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …