Пређи на главни садржај

Ласер

Да ли јачина ласерског зрачења зависи још од нечега осим таласне дужине?
Јачина излазног електромагнетног зрачења зависи од врсте и величине материјала у коме настаје појачање путем стимулисане емисије зрачења. Таласна дужина је у вези са енергетским нивоима између којих се дешавају прелази електрона. С обзиром на начин стварања стања у коме је већина атома у одређеном побуђеном стању, снага зависи и од врсте побуде атома. Снага је енергија ∆E која се емитује у току временског интервала ∆t, тако да се смањивањем временског интервала код ласера који дају светлост у импулсима може увећати снага.

За ласерску светлост важе закони преламања светлости?
Наравно. На фотографији је то могуће уочити:

Одбијање и преламање светлости


Ако имамо два ласера који дају светлост различите боје, на пример црвену и зелену, да ли домет ласерске светлости зависи од таласне дужине? 
На кратким растојањима, до који допиру показивачи, ће вероватно обе светлости имати исти домет. Што се тиче већих растојања, домет било које ласерске светлости је ограничен због расејања на молекулима ваздуха и примесама у атмосфери, као и због апсорпције од стране појединих врста молекула - попут водене паре. То што можемо опазити ласерску светлост док се простире кроз ваздух је због њеног расејања, иначе би била невидљива. Рејлијев закон пружа могућност да сагледамо зависност јачине I и таласне дужине расејане светлости 𝛌:
I~1/𝛌⁴
Зелена светлост је мање таласне дужине па ће се више расејати на молекулима, што значи да ће бити уочљивија, док ће црвена имати већи домет.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Неколико заблуда о образовању

Учење може да буде забавно и лако Истина је, као што зна свако ко се потрудио нешто да научи, другачија: то је често рударски тежак посао, али се обавља са задовољством. Врло је непоштено доводити младе људе у заблуду док стичу неопходна животна искуства, зато што ће последице бити лоше како на личном плану тако и у друштву. Занимљиво је приметити да свођење учења на забаву код нас постаје популарно у време развоја немилосрдне економске и друштвене конкуренције. Задатак професора је да лепо објашњава и пренесе знање тако да буде свима разумљиво Овакав начин рада ствара рецептивне младе људе, пригушујући природну потребу да истражују свет око себе. До разумевања се понекад не долази тренутно и једноставно. Задатак професора је да:
Помогне младим људима да развију способност размишљања, што се не постиже док држи монолог за катедром, Да утиче на стицање радних навика Негује особеност сваког младог човека и уведе их у градиво свог предмета Образовање је буџетска потрошња, новац ствара привр…