Пређи на главни садржај

Ентропија

Када Сунце буде престало да сија и на Земљи падне температура, зар то није спонтано смањивање ентропије? 
Ако би у току дужег времена занемарили поспремање куће, појава наталожене прашине ће на то указати чак и ако ту не боравимо. Мера неуређености се повезује са физичком величином познатом под називом ентропија. Код свих спонтаних процеса неуређеност се увећава. Можемо, наравно, очистити прашину и довести кућу у ред, односно смањити њену ентропију, али је за то потребно уложити рад, што није спонтана појава. 
Проблем код овог питања је у томе што ће Сунце пре него што оконча живот бити у фази црвеног џина, током чега ће се надути и прогутати Земљу. Тек након тог процеса наступа фаза патуљка и стање које води ка смањеној емисији електромагнетног зрачења. Фаза црвеног џина подразумева увећање ентропије у односу на претходно стање. Дакле, чак и када би се ентропија Земље смањила, оно што је Сунце израчило у току живота и остаци наше звезде у збиру дају већу ентропију од Земље.

Ширење свемира је у складу са порастом ентропије?
Да. Када се узму у обзир сви процеси, ентропија мора да расте с обзиром да је свемир у садашњој фази више различит по структури у односу на почетну фазу. Увећање ентропије ће се окончати када наступи такозвана топлотна смрт васионе, односно стање без могућности за вршење рада.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …