Пређи на главни садржај

Ентропија

Када Сунце буде престало да сија и на Земљи падне температура, зар то није спонтано смањивање ентропије? 
Ако би у току дужег времена занемарили поспремање куће, појава наталожене прашине ће на то указати чак и ако ту не боравимо. Мера неуређености се повезује са физичком величином познатом под називом ентропија. Код свих спонтаних процеса неуређеност се увећава. Можемо, наравно, очистити прашину и довести кућу у ред, односно смањити њену ентропију, али је за то потребно уложити рад, што није спонтана појава. 
Проблем код овог питања је у томе што ће Сунце пре него што оконча живот бити у фази црвеног џина, током чега ће се надути и прогутати Земљу. Тек након тог процеса наступа фаза патуљка и стање које води ка смањеној емисији електромагнетног зрачења. Фаза црвеног џина подразумева увећање ентропије у односу на претходно стање. Дакле, чак и када би се ентропија Земље смањила, оно што је Сунце израчило у току живота и остаци наше звезде у збиру дају већу ентропију од Земље.

Ширење свемира је у складу са порастом ентропије?
Да. Када се узму у обзир сви процеси, ентропија мора да расте с обзиром да је свемир у садашњој фази више различит по структури у односу на почетну фазу. Увећање ентропије ће се окончати када наступи такозвана топлотна смрт васионе, односно стање без могућности за вршење рада.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…