Пређи на главни садржај

Линукс за професоре

Windows употребљава већина професора у основном и средњем образовању и то са добрим разлогом: солидан оперативни систем, који покреће мноштво корисних програма. Али, постоји једна тешко премостива чињеница за већину запослених у образовању: лиценца прилично кошта у односу на наша мала примања. С обзиром да ова популација људи и даље више користи класичне рачунаре, а постоји потреба за њиховим коришћењем и када нисмо у школи, ситуација је деликатна, али не и нерешива ако се корисник определи за неки од бесплатних оперативних система заснованих на Linuxu.
Основне поставке које би требао да садржи оперативни систем тако да буде на услузи запосленом у просвети је да обезбеди: 
  • Слику 
  • Звук 
  • Преглед интернет мреже 
Чување података, писање докумената, прављење презентација и табела у данашње време могу се обавити помоћу Google диска или One Drive апликација на интернет мрежи. Изглед радне површине Linuxa је једноставан:

Софтвер у настави

За захтевније кориснике, који желе да документа праве и чувају у свом рачунару, постоје бесплатни додаци попут: текст процесора, калкулатора, плотера и мноштво других.
Највећа дилема око употребе Linuxa може да потиче у погледу инсталације на рачунару где је већ присутан оперативни систем. Међутим поступак је једноставан, у складу са упутством:
Оно што у упутству није поменуто, а јесте битно је следеће:
  • Када корисник преузме Linux, на пример Убунту, програм долази у пакету 
  • Пакет се не отвара на начин како се то иначе ради, већ је потребно нарезати га на DVD. За тако нешто постоји посебан програм, у складу са упутством
  • Након што је нарезивање остварено потребно је следити наведено упутство

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Неколико заблуда о образовању

Учење може да буде забавно и лако Истина је, као што зна свако ко се потрудио нешто да научи, другачија: то је често рударски тежак посао, али се обавља са задовољством. Врло је непоштено доводити младе људе у заблуду док стичу неопходна животна искуства, зато што ће последице бити лоше како на личном плану тако и у друштву. Занимљиво је приметити да свођење учења на забаву код нас постаје популарно у време развоја немилосрдне економске и друштвене конкуренције. Задатак професора је да лепо објашњава и пренесе знање тако да буде свима разумљиво Овакав начин рада ствара рецептивне младе људе, пригушујући природну потребу да истражују свет око себе. До разумевања се понекад не долази тренутно и једноставно. Задатак професора је да:
Помогне младим људима да развију способност размишљања, што се не постиже док држи монолог за катедром, Да утиче на стицање радних навика Негује особеност сваког младог човека и уведе их у градиво свог предмета Образовање је буџетска потрошња, новац ствара привр…