Пређи на главни садржај

Линукс за професоре

Windows употребљава већина професора у основном и средњем образовању и то са добрим разлогом: солидан оперативни систем, који покреће мноштво корисних програма. Али, постоји једна тешко премостива чињеница за већину запослених у образовању: лиценца прилично кошта у односу на наша мала примања. С обзиром да ова популација људи и даље више користи класичне рачунаре, а постоји потреба за њиховим коришћењем и када нисмо у школи, ситуација је деликатна, али не и нерешива ако се корисник определи за неки од бесплатних оперативних система заснованих на Linuxu.
Основне поставке које би требао да садржи оперативни систем тако да буде на услузи запосленом у просвети је да обезбеди: 
  • Слику 
  • Звук 
  • Преглед интернет мреже 
Чување података, писање докумената, прављење презентација и табела у данашње време могу се обавити помоћу Google диска или One Drive апликација на интернет мрежи. Изглед радне површине Linuxa је једноставан:

Софтвер у настави

За захтевније кориснике, који желе да документа праве и чувају у свом рачунару, постоје бесплатни додаци попут: текст процесора, калкулатора, плотера и мноштво других.
Највећа дилема око употребе Linuxa може да потиче у погледу инсталације на рачунару где је већ присутан оперативни систем. Међутим поступак је једноставан, у складу са упутством:
Оно што у упутству није поменуто, а јесте битно је следеће:
  • Када корисник преузме Linux, на пример Убунту, програм долази у пакету 
  • Пакет се не отвара на начин како се то иначе ради, већ је потребно нарезати га на DVD. За тако нешто постоји посебан програм, у складу са упутством
  • Након што је нарезивање остварено потребно је следити наведено упутство

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …