Пређи на главни садржај

Порекло тешких елемената

Рекли сте да је водоник први настао после великог праска. Како су онда настали тешки елементи?
Хемијски елементи тежи од водоника, до редног броја 56 - а тоје гвожђе, створени су у процесима нуклеарне фузије - спајања језгара - унутар звезда које су некада постојале. Након што су окончале животни циклус, звезде су угасле и свемир је обогаћен тако створеним хемијским елементима. Према томе, сви хемијски елементи тежи од водоника у нашем телу и предметима које употребљавамо постоје због процеса у звездама које више не постоје.
Гвожђе је посебно поменуто зато што су протони и неутрони веома снажно везани у језгру овог атома у поређењу са другим атомима. Зато је ово језгро стабилно и није подложно нуклеарној фузији са другим језгрима, при чему би се наградила тежа језгра. Одговор на питање о пореклу језгара тежих од гвожђе је да су настали од - супернова. Ако је звезда масе веће од 8 и мања од 30 сунчевих маса, живот ће окончати као неутронска звезда.
Експлозија супернове
Када звезда дође до краја животног циклуса, прво наступа фаза сажимања звезданог језгра при чему електрони ступају у реакције са протонима и језгро почиње да обилује неутронима. Густина плазмене материје је у тој мери висока да чак ни продорни неутрини нису у могућности да лако напусте језгро звезде. У току фазе катаклизмичног умирања, дешава се захватање неутрона од стране присутних атомских језгара и стварање елемената тежих од гвожђа. Омотач језгра се загрева и стварају се услови за експлозију неутронске звезде: супернове.

Популарни чланци

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…