Пређи на главни садржај

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата. 
У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона.

Видео запис

Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно наелектрисану честицу, у анимацији су то скупови од по две црвене и две плаве честице, делују позитиван део атома и електрони путем електричне силе. Пролазак наелектрисане честице кроз листић ће слабо утицати на њихове путање: свака позитивно наелектрисана честица ће се расејати за око један степен.

  
Вредности фреквенција осциловања електрона су требале да буду у складу са фреквенција електромагнетног зрачења емитованог од стране тела над којима су врешени експерименти у лабораторијама. Међутим, поклапање резултата се није догодило. Исто тако, у складу са Томсоновим моделом, атом би требао да емитује електромагентно зрачење у континуитету, што би довело до колапса атома. Али, установљено је да се то не дешава код најобилнијег атома у свемиру - водоника.

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Нуклеарна магнетна резонанца

Корисници ове дијагностике највише су заинтересовани да добију информацију о евентуалним штетним последицама снимања. Ако изузмемо људе са уграђеним пејсмејкерима, не постоји нежељено дејство на организам, зато што јонизације молекула унутар ћелија људског организма нису присутне. Видео запис Ова појава тиче се утицаја спољашњег магнетног поља на протоне и неутроне у атомском језгру. С обзиром да је у људском организму водоник најобилнији и да садржи један протон, у наставку текста ће бити речи искључиво о овој честици.Због присуства наелектрисања, протон је попут малог магнета чију вредност магнетног поља одређује физичка величина позната под називом магнетни момент. Када су протони изложени дејству спољашњег магнетног поља, већина магнетних момената је усмерена попут поља. Протон је енергетски стабилнији ако је његов магнетни момент оријентисан као и вектор магнетне индукције. Протони се могу побудити, односно превести у стање са вишом енергијом, бомбардовањем радио таласима - и т…

Слагање осцилација

У делу који се тиче осцилаторног кретања, предвиђено је да се ученик упозна са основним својствима слагања осцилација, што ће касније послужити при изучавању фреквентне и амплитудне модулације електромагнетних таласа. На платформи Геогебре сам дао математички приказ слагања два осцилаторна кретања:
geogebra.org/m/szaQaJB9 Корисник је у могућности да одабере различите вредности амплитуда, кружних фреквенција и почетних фаза осцилаторних кретања, представљених тригонометријским функцијама и то је означено плавом и зеленом бојом. Црвеном бојом је дат приказ сложеног кретања.