Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за октобар, 2016

Порекло тешких елемената

Рекли сте да је водоник први настао после великог праска. Како су онда настали тешки елементи? Хемијски елементи тежи од водоника, до редног броја 56 - а тоје гвожђе, створени су у процесима нуклеарне фузије - спајања језгара - унутар звезда које су некада постојале. Након што су окончале животни циклус, звезде су угасле и свемир је обогаћен тако створеним хемијским елементима. Према томе, сви хемијски елементи тежи од водоника у нашем телу и предметима које употребљавамо постоје због процеса у звездама које више не постоје. Гвожђе је посебно поменуто зато што су протони и неутрони веома снажно везани у језгру овог атома у поређењу са другим атомима. Зато је ово језгро стабилно и није подложно нуклеарној фузији са другим језгрима, при чему би се наградила тежа језгра. Одговор на питање о пореклу језгара тежих од гвожђе је да су настали од - супернова. Ако је звезда масе веће од 8 и мања од 30 сунчевих маса, живот ће окончати као неутронска звезда. Када звезда дође до краја животног ци…

Фотон

Да ли фотон има масу? Како је могуће да гравитационо поље делује на фотон ако нема масу? С обзиром да фотон нема масу, гравитационо поље утиче на његову енергију. Први начин да се ова појава протумачи је чињеница проистекла из Ајнштајнове опште теорије релативности: часовници спорије откуцавају времеу јачим гравитационим пољима у односу на слабија поља. Ову појаву је најједноставније разумети помоћу следећег мисаоног експеримента. Нека се два часовника налазе на диску који ротира у водоравној равни, тако да је један у центру а други на периферији. На часовник у центру диска не делује инерцијална сила, док на часовник смештен на ободу делује. Полазећи од појаве дилатације времена, часовник на периферији диска спорије откуцава време у односу на часовник у центру. С друге стране, дејство инерцијалне силе је попут дејства гравитационе силе. Према томе, сви процеси ће се дешавати успорено у присуству гравитационог поља у односу на ситуацију када није присутно, а то се односи и на учесталос…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…