Пређи на главни садржај

Хигсов бозон

Шта је то Хигсов бозон. Ништа ту не разумем?
У складу са Стандардним моделом елементарних честица у физици, честице које преносе силу припадају групи која носи назив бозони. Ту су: фотон као преносник електромагнетне силе, глуони који преносе јаку нуклеарну силу и преносиоци слабе нуклеарне силе: W⁺, W⁻ и Z°. Проблем је у томе што се не увиђа правилност када се упореде масе бозона. Тако, фотон нема масу, а други бозони имају битно различите вредности ове физичке величине. 
Решење је понудио Шкот Питер Хигс, шездесетих година XX века, Он је претпоставио простирање Хигсовог поља, а носилац (квант) поља је Хигсова честица - који исто тако представља бозон. Када друге честице ступе у дејство са Хигсовом, јачина дејства између њих је сразмерна масама које стичу честице. Оваква појава је присутна при ниским вредности енергија, што значи да у почетној фази еволуције свемира бозони који сада имају масу су били честице без масе. Зато се каже да је ширењем свемира нарушена симетрија у масама бозона. Чак постоји претпоставка да је убрзано ширење свемира у раној фази последица утицаја Хигсовог поља.
У погледу својстава, Хигсов бозон H не поседује античестицу (односно сам је себи античестица), што је карактеристика још неких, на пример фотона. Његова маса је процењена у различитим експериментима, попут судара протона. Време живота Хигсовог бозона је износило око 10¯²² s, након чега се распадао на два друга бозона Z, а сваки бозон на електронско-позитронски пар.
Хигсова честица
Колико ми је познато, постојање Хигсове честице још увек није потпуно потврђено. Новости о овоме можете пронаћи на сајту CERN.

Шта су тахиони?
Тахиони су, наводно, честице које се крећу већом брзином од брзине светлости у вакууму. У односу на честице са масом чије су брзине ограничене са горње стране вредношћу 300 000 km/s, код тахиона је вредност брзине минимална док је маса имагинарна. Иако постојање тахиона није у супротности са законима присутним у релативистичкој физици, нису регистровани и нема назнака да ће се то икада догодити.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…