Пређи на главни садржај

Хигсов бозон

Шта је то Хигсов бозон. Ништа ту не разумем?
У складу са Стандардним моделом елементарних честица у физици, честице које преносе силу припадају групи која носи назив бозони. Ту су: фотон као преносник електромагнетне силе, глуони који преносе јаку нуклеарну силу и преносиоци слабе нуклеарне силе: W⁺, W⁻ и Z°. Проблем је у томе што се не увиђа правилност када се упореде масе бозона. Тако, фотон нема масу, а други бозони имају битно различите вредности ове физичке величине. 
Решење је понудио Шкот Питер Хигс, шездесетих година XX века, Он је претпоставио простирање Хигсовог поља, а носилац (квант) поља је Хигсова честица - који исто тако представља бозон. Када друге честице ступе у дејство са Хигсовом, јачина дејства између њих је сразмерна масама које стичу честице. Оваква појава је присутна при ниским вредности енергија, што значи да у почетној фази еволуције свемира бозони који сада имају масу су били честице без масе. Зато се каже да је ширењем свемира нарушена симетрија у масама бозона. Чак постоји претпоставка да је убрзано ширење свемира у раној фази последица утицаја Хигсовог поља.
У погледу својстава, Хигсов бозон H не поседује античестицу (односно сам је себи античестица), што је карактеристика још неких, на пример фотона. Његова маса је процењена у различитим експериментима, попут судара протона. Време живота Хигсовог бозона је износило око 10¯²² s, након чега се распадао на два друга бозона Z, а сваки бозон на електронско-позитронски пар.
Хигсова честица
Колико ми је познато, постојање Хигсове честице још увек није потпуно потврђено. Новости о овоме можете пронаћи на сајту CERN.

Шта су тахиони?
Тахиони су, наводно, честице које се крећу већом брзином од брзине светлости у вакууму. У односу на честице са масом чије су брзине ограничене са горње стране вредношћу 300 000 km/s, код тахиона је вредност брзине минимална док је маса имагинарна. Иако постојање тахиона није у супротности са законима присутним у релативистичкој физици, нису регистровани и нема назнака да ће се то икада догодити.

Коментари

Популарни чланци

Карноов циклус

На почетку индустријске револуције постојала је потреба да се унапреди рад парне машине и ефикасност. Сади Карно, физичар и официр у француској војсци, размишљао је о томе који гас/пару је потребно употребити и на какав начин да би се остварио највећи степен искоришћења. Из тог делања је проистекао други закон термодинамике, мада установљен од стране других физичара. Треба запазити да је Карно све време писао о калорику као радној супстанци парне машине - флуиду који садржи топлотну енергију и струји између објеката на различитој температури. Није први пут да се у физици стиже до нових открића помоћу погрешних претпоставки. Графички приказ машине, такозвани Карноов циклус, је уведен у физику много година касније. Приказ представља Карноову топлотну машину, на начин како је он замислио рад уређаја са највећим степеном искоришћења калорика:

Централни део записа сачињава цилиндар са радним телом. Карно није прецизно назначио о каквом флуиду се ради. Са леве стране је грејач, извор топло…

Једначина континуитета

Условљеност брзине протицања флуида површином попречног пресека струјне цеви први је уочио Леонардо да Винчи. Он, наравно, није изучавао струјне цеви већ је појаву уочио осматрајући протицање воде при различитим условима. Галерија Уфици у Фиренци садржи импозантну збирку његових нацрта и модела, али се Леонардово име ипак ретко помиње у контексту открића у физици - јер не постоје. Узрок томе сигурно није слабо познавање математике, јер би у том случају и Мајкл Фарадеј проживео живот као непознати књиговезац. Према томе, математичка формулација једначине није његово дело.

Запис је могуће употребити као пратећи садржај наставе физике у гимназији. Струјна цев садржи три струјне линије, а свакако их може бити много више, и то што се не секу је последица ламинарног протицања флуида. Ламинарност представља неопходан услов за формулисање једначине континуитета, у облику који се наводи у гимназији. Исто тако флуид поседује сталну густину упркос промени притиска, а ни вискозност није присутна…

Микроталасна пећница

Приметила сам два се две шоље од истог материјала, а различите боје, неједнако загревају у миктоталасној. Зашто? Микроталаси су електромагнетне природе, а молекули воде поседују просторно раздвојене центре позитивног и негативног наелектрисања - што је својтвено електричним диполима - тако да електрично поље таласа утиче на кретање молекула воде у храни. Због дејстава молекула воде са суседним молекулима воде, појачано кретање молекула у посуди са спољне стране се преноси према молекулима у унутрашњости. Такво преношење енергије између молекула је кључно за кување у миктоталасној, јер јачина миктоталаса слаби при продирању кроз храну па би средиште намирнице остало сирово да није те појаве.
Не видим разлог због чега би различите боје посуде утицала на брзину загревања, јер микроталаси у пећници дејствују једино са молекулима воде. Постоји могућност да у некој шољи постоји дефект испуњен водом па то утиче на брзину загревања.

Боров модел атома

Не дешава се често да физичар изнад улазних врата своје куће држи потковицу, а то је Нилс Бор чинио. Посао професора није баш обављао са великим ентузијазмом, али је волео да дискутује са студентима не устручавајући се да покаже да нешто не зна, а понекад би са њима решавао укрштене речи или играо стони тенис, што га је чинило популарним међу младим људима. Током Другог светског рата је био принуђен да побегне из Данске у САД, где се придружује пројекту „Менхетн“, односно тиму физичара који се бавио израдом прве нуклеарне бомбе. Након катастрофе у Јапану преобразио се у предводника оних који су се залагали за забрану коришћења нуклеарне енергије у војне сврхе.  Радерфордов ђак је учинио исто што и његов професор - надмашио је учитеља. Боров модел атома данас има једино историјски значај, али му посвећујем страницу јер представља непроцењив помак у развоју физике. У чланку о Радерфордовом моделу атома поменуо сам да је поседовао једну велику ману: такав атом би могао да постоји кратко…