Пређи на главни садржај

Хигсов бозон

Шта је то Хигсов бозон. Ништа ту не разумем?
У складу са Стандардним моделом елементарних честица у физици, честице које преносе силу припадају групи која носи назив бозони. Ту су: фотон као преносник електромагнетне силе, глуони који преносе јаку нуклеарну силу и преносиоци слабе нуклеарне силе: W⁺, W⁻ и Z°. Проблем је у томе што се не увиђа правилност када се упореде масе бозона. Тако, фотон нема масу, а други бозони имају битно различите вредности ове физичке величине. 
Решење је понудио Шкот Питер Хигс, шездесетих година XX века, Он је претпоставио простирање Хигсовог поља, а носилац (квант) поља је Хигсова честица - који исто тако представља бозон. Када друге честице ступе у дејство са Хигсовом, јачина дејства између њих је сразмерна масама које стичу честице. Оваква појава је присутна при ниским вредности енергија, што значи да у почетној фази еволуције свемира бозони који сада имају масу су били честице без масе. Зато се каже да је ширењем свемира нарушена симетрија у масама бозона. Чак постоји претпоставка да је убрзано ширење свемира у раној фази последица утицаја Хигсовог поља.
У погледу својстава, Хигсов бозон H не поседује античестицу (односно сам је себи античестица), што је карактеристика још неких, на пример фотона. Његова маса је процењена у различитим експериментима, попут судара протона. Време живота Хигсовог бозона је износило око 10¯²² s, након чега се распадао на два друга бозона Z, а сваки бозон на електронско-позитронски пар.
Хигсова честица
Колико ми је познато, постојање Хигсове честице још увек није потпуно потврђено. Новости о овоме можете пронаћи на сајту CERN.

Шта су тахиони?
Тахиони су, наводно, честице које се крећу већом брзином од брзине светлости у вакууму. У односу на честице са масом чије су брзине ограничене са горње стране вредношћу 300 000 km/s, код тахиона је вредност брзине минимална док је маса имагинарна. Иако постојање тахиона није у супротности са законима присутним у релативистичкој физици, нису регистровани и нема назнака да ће се то икада догодити.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …