Пређи на главни садржај

Рендгенско зрачење

Откриће рендгенских зрака започиње крајем XIX века. У том периоду су вршени су експерименти са катодним цевима. Цев су сачињавале катода - извор електрона и анода, док је електрично поље било присутно између две електроде. Катода се загревала и емитовала електроне, а електрично поље је убрзавало ове честице ка аноди. 
Вилхелм Конрад Рендген је изводио експерименте и случајно открио да флуоресцентни папир светлуца на столу близу цеви. Приметио је светлуцање чак и када је био пар метара далеко од стола. Затим је између папира и цеви постављао књиге различите дебљине или дрво и установио да се светлуцање и даље опажа. Запазио је да алуминијумске плоче одређене дебљине умањују појаву, што је посебно било уочљиво код олова које је заустављало непознате зраке. А ако се рука постави, уочава се сенка костију. Из разлога што није познавао њихову природу, назвао их је икс зраци.


С обзиром да је апсорпција електромагнетног зрачења присутна у свакој материјалној средини, то се односи и на рендгенске зраке. Кроз меко ткиво, где су присутни атоми са ниским редним бројем, зраци пролазе са минималном апсорпцијом, док кроз материјале попут костију је апсорпција изражена због присуства минерала. На рендгенском снимку се то запажа као сенка костију. Крајем прошлог века Рендгеново откриће је унапређено кроз CT скенер.

Популарни чланци

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Квантни бројеви

Боров модел атома данас има једино историјску вредност. Савремено схватање физике је да су положаји електрона на орбитама могући са великим степеном извесности, али постоји вероватноћа да се нађу и изван тога - што је мање вероватно. Међутим, највеће вредности вероватноћа не морају да се поклапају са полупречницима орбита.  Могући положаји електрона у атому представљају електронске облаке:


Главни квантни број n је уведен од стране Бора и одређује вредност енергије електрона у атому, али и више од тога: његову брзину и удаљеност у односу на језгро. Овај квантни број одређује и величину атома, а поседује целобројне вредности. Његове вредности хемичари означавају са: K, L, М... Орбитални квантни број l је одговоран за облик електронског облака, а одређује и бројну вредност орбиталног момента импулса који је квантован. Хемичари употребљавају ознаке: s, p, d... Магнетни квантни број mₗ одређује оријентацију електронског облака у простору. Анимација је приказала три просторна распореда p обл…

Први закон термодинамике

Сумулација првог закона термодинамике, формулисаног од стране Рудолфа Клаузијуса, представљена је помоћу често коришћеног примера: идеалан гас у затвореном цилиндру, са клипом који може да се помера.

Гас се загрева од водоравно постављене плоче, тако да му се увећава унутрашња енергија - и то је приказано променом боје гаса. Затим гас врши рад и помера клип при чему се хлади, јер то остварују на рачун унутрашње енергије. Промена боје симболично представља хлађење. Гас се сабија од стране спољашње силе и због тога се загрева. Промена боје плоче испод цилиндра је последица преношења унутрашње енергије сабијеног гаса ка околини. Рекли сте да молекули хладнијег тела могу пренети кинетичку енергију молекулима топлијег тела. Зар то није супротно II закону термодинамике?  Други закон термодинамике, у складу с чим топлота спонтано прелази са топлијег на хладније тело, тиче се макроскопских тела. На нивоу микро света, могуће је да поједини молекули хладнијег тела имају веће кинетичке енергије од…

Инерцијалне силе

Разумевање појма инерцијалних сила представља изазов за ђаке у првом разреду гимназије. Моје мишљење је да та материја не би смела да се појављује у настави физике намењеној петнаестогодишњацима. Потребно је извршити реформу гимназије на начин да ђаци у вишим разредима, након што донесу неку оквирну одлуку о будућим студијама, упознају градиво за чије разумевање је потребно уложити више времена или захтева већу зрелост. Видео запис Запис приказује кутију у возилу које се креће равномерно убрзано, али тако да је трење између кутије и подлоге у тој мери слабо да се може занемарити. У првом делу камера мирује. На кутију делују сила теже и сила реакције подлоге па кутија мирује у односу на тог посматрача. Други део анимације приказује кутију из перспективе камере која се креће једнаким убрзање као и возило.


Непокретни посматрач тумачи мировање кутије тиме што не постојe силe у хоризонталном правцу. Ако се посматрач креће убрзањем попут возила, уочиће померање кутије у смеру који је супро…