Пређи на главни садржај

Гравитациона константа

Апаратура за одређивање вредности гравитационе константе при пут је осмишљена од стране енглеског свештеника Џона Мичела, који је желео да одреди масу Земље. Затим је посао мерења преузео даровити експериментални физичар Хенри Кевендиш. Апаратура је личила на Кулонову торзиону вагу, с том разликом што је Кевендиш мерење посматрао кроз телескоп. 

Видео запис

Мој анимирани запис се ослања на модернију варијанту торзионе ваге. Две велике кугле сиве боје су непокретне, док су две кугле црвене боје закачене за нит која може да се уврће. Мале кугле ће се, због гравитационог привлачења, приближавати непокретним куглама све док момент увртања (торзије) нити не буде једнак моменту гравитационих сила. Једначина за момент увртања нити садржи угао отклона кугли, односно зрака.


Приказ одређивања гравитационе константе је поједностављен, јер ученици у гимназији не врше мерење ове врсте. Заинтересовани читаоци ће лако пронаћи потпун опис мерења, који подразумева познавање једначина хармонијског осциловања.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Наизменична струја

Рат струја који се водио између Николе Тесле и Џорџа Вестингхауса с једне стране и компаније чији је власник био Томас Едисон указује да и утицајни људи могу да изгубе битку ако не следе динамику технолошког развоја. Едисонов концепт производње и преноса електричне енергије је подразумевао проста струјна кола, сачињена од извора и неколико потрошача струје. Зато је било неопходно да Њујорк буде снабдевен мноштвом локалних извора струје, која је преношена путем дебелих а кратких жица, јер су термогени губици при преносу енергије били велики. Теслин систем полифазне наизменичне струје поседовао је битну предност: постојала је могућност једноставне промене напона тако да се постигну високе вредности, а тиме се умањује вредност електричног отпора у току преноса струје. Едисону није помогао чак ни изум електричне столице да заустави неминован напредак. Видео запис Анимацију која следи направио сам са циљем да ђаке уведем у ову материју, на начин да им буде очигледан проток електрона кроз …