Пређи на главни садржај

Уске гуме на бициклу

Због чега бициклисти на тркама возе са уским гумама?
Трење није разлог због чега професионални бициклисти користе танке гуме, већ умањење отпора ваздуха. Можда и другачија вредност масе, ако уопште постоји, и њен распоред дуж точка у односу на стандардне гуме има позитиван утицај на момент инерције точка, али у то нисам сигуран. Колико је битно вискозно трење у спорту указује поредак бициклиста у току вожње, док код пливача капице умањује вискозно трење косе.

Трење котрљања и отпор ваздуха

Признајем да ми након деценија бављења физиком овакво занимљиво питање није пало на памет. У наставку следи занимљива прича која указује да често упрошћавамо поимање трења, сводећи на пуку дефиницију везе ове појаве са силом притиска гуме на површину. 
Трење котрљања би могло да се узме у обзир када се размишља о типовима гума, мада ту следи једно изненађење. Али, прво о трењу котрљања. Ова појава настаје због пријањања гуме на подлогу. Предњи део који ступа у контакт са подлогом се деформише ка унутрашњости гуме, док на задњи део - онај који се одваја од подлоге - сила делује тако да је усмерена ка подлози. Ове деформације гуме нису једнаке, због несавршене еластичности гума, већ је прва јача. Дакле, појављује се момент спрега сила који успорава котрљање точка.
А сада следи изненађење: трење котрљања ширих гума је мање у односу на уске - при једнаким притисцима ваздуха у гумама. Та чињеница проистиче из мерења оних фирми које се баве унапређењем својстава гума за бицикле. Уске и широке гуме, при једнаким притисцима, имају једнаке додирне површине са подлогом, али уске гуме пријањају са нешто већим обимом точка, чиме се објашњава и веће трење котрљања код те врсте. Прописна напумпаност гума је исто тако битна, јер се трење котрљања увећава са величином додирне површине.

Популарни чланци

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Квантни бројеви

Боров модел атома данас има једино историјску вредност. Савремено схватање физике је да су положаји електрона на орбитама могући са великим степеном извесности, али постоји вероватноћа да се нађу и изван тога - што је мање вероватно. Међутим, највеће вредности вероватноћа не морају да се поклапају са полупречницима орбита.  Могући положаји електрона у атому представљају електронске облаке:


Главни квантни број n је уведен од стране Бора и одређује вредност енергије електрона у атому, али и више од тога: његову брзину и удаљеност у односу на језгро. Овај квантни број одређује и величину атома, а поседује целобројне вредности. Његове вредности хемичари означавају са: K, L, М... Орбитални квантни број l је одговоран за облик електронског облака, а одређује и бројну вредност орбиталног момента импулса који је квантован. Хемичари употребљавају ознаке: s, p, d... Магнетни квантни број mₗ одређује оријентацију електронског облака у простору. Анимација је приказала три просторна распореда p обл…

Први закон термодинамике

Сумулација првог закона термодинамике, формулисаног од стране Рудолфа Клаузијуса, представљена је помоћу често коришћеног примера: идеалан гас у затвореном цилиндру, са клипом који може да се помера.

Гас се загрева од водоравно постављене плоче, тако да му се увећава унутрашња енергија - и то је приказано променом боје гаса. Затим гас врши рад и помера клип при чему се хлади, јер то остварују на рачун унутрашње енергије. Промена боје симболично представља хлађење. Гас се сабија од стране спољашње силе и због тога се загрева. Промена боје плоче испод цилиндра је последица преношења унутрашње енергије сабијеног гаса ка околини. Рекли сте да молекули хладнијег тела могу пренети кинетичку енергију молекулима топлијег тела. Зар то није супротно II закону термодинамике?  Други закон термодинамике, у складу с чим топлота спонтано прелази са топлијег на хладније тело, тиче се макроскопских тела. На нивоу микро света, могуће је да поједини молекули хладнијег тела имају веће кинетичке енергије од…

Инерцијалне силе

Разумевање појма инерцијалних сила представља изазов за ђаке у првом разреду гимназије. Моје мишљење је да та материја не би смела да се појављује у настави физике намењеној петнаестогодишњацима. Потребно је извршити реформу гимназије на начин да ђаци у вишим разредима, након што донесу неку оквирну одлуку о будућим студијама, упознају градиво за чије разумевање је потребно уложити више времена или захтева већу зрелост. Видео запис Запис приказује кутију у возилу које се креће равномерно убрзано, али тако да је трење између кутије и подлоге у тој мери слабо да се може занемарити. У првом делу камера мирује. На кутију делују сила теже и сила реакције подлоге па кутија мирује у односу на тог посматрача. Други део анимације приказује кутију из перспективе камере која се креће једнаким убрзање као и возило.


Непокретни посматрач тумачи мировање кутије тиме што не постојe силe у хоризонталном правцу. Ако се посматрач креће убрзањем попут возила, уочиће померање кутије у смеру који је супро…