Пређи на главни садржај

Уске гуме на бициклу

Због чега бициклисти на тркама возе са уским гумама?
Трење није разлог због чега професионални бициклисти користе танке гуме, већ умањење отпора ваздуха. Можда и другачија вредност масе, ако уопште постоји, и њен распоред дуж точка у односу на стандардне гуме има позитиван утицај на момент инерције точка, али у то нисам сигуран. Колико је битно вискозно трење у спорту указује поредак бициклиста у току вожње, док код пливача капице умањује вискозно трење косе.

Трење котрљања и отпор ваздуха

Признајем да ми након деценија бављења физиком овакво занимљиво питање није пало на памет. У наставку следи занимљива прича која указује да често упрошћавамо поимање трења, сводећи на пуку дефиницију везе ове појаве са силом притиска гуме на површину. 
Трење котрљања би могло да се узме у обзир када се размишља о типовима гума, мада ту следи једно изненађење. Али, прво о трењу котрљања. Ова појава настаје због пријањања гуме на подлогу. Предњи део који ступа у контакт са подлогом се деформише ка унутрашњости гуме, док на задњи део - онај који се одваја од подлоге - сила делује тако да је усмерена ка подлози. Ове деформације гуме нису једнаке, због несавршене еластичности гума, већ је прва јача. Дакле, појављује се момент спрега сила који успорава котрљање точка. А сада следи изненађење: трење котрљања ширих гума је мање у односу на уске - при једнаким притисцима ваздуха у гумама. Та чињеница проистиче из мерења оних фирми које се баве унапређењем својстава гума за бицикле. Уске и широке гуме, при једнаким притисцима, имају једнаке додирне површине са подлогом, али уске гуме пријањају са нешто већим обимом точка, чиме се објашњава и веће трење котрљања код те врсте. Прописна напумпаност гума је исто тако битна, јер се трење котрљања увећава са величином додирне површине.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Квантни бројеви

Боров модел атома данас има једино историјску вредност. Савремено схватање физике је да су положаји електрона на орбитама могући са великим степеном извесности, али постоји вероватноћа да се нађу и изван тога - што је мање вероватно. Међутим, највеће вредности вероватноћа не морају да се поклапају са полупречницима орбита.  Видео запис Могући положаји електрона у атому представљају електронске облаке:


Главни квантни број n је уведен од стране Бора и одређује вредност енергије електрона у атому, али и више од тога: његову брзину и удаљеност у односу на језгро. Овај квантни број одређује и величину атома, а поседује целобројне вредности. Његове вредности хемичари означавају са: K, L, М... Орбитални квантни број l је одговоран за облик електронског облака, а одређује и бројну вредност орбиталног момента импулса који је квантован. Хемичари употребљавају ознаке: s, p, d... Магнетни квантни број mₗ одређује оријентацију електронског облака у простору. Анимација је приказала три просторна ра…