Пређи на главни садржај

Миликенов експеримент

Роберт Миликен је познат по оксперименту који је пружио тачну вредност јединичног наелектрисања. Експеримент има предисторију, у виду покушаја Томсона и сарадника да то исто остваре. Миликен је уместо водене паре употребио уље, јер је маса капљица уља била нeпромењена у току мерења.
Поред цилиндричне посуде у којој су распршене капљице уља помоћу пумпице, апаратуру сачињавају: кондензатор (црвена и плава плоча) са напоном од 10 000 V и растојањем између плоча од 16 mm, оптички инструмент за посматрање и извор напона. У анимацији није приказан извор рендгенски зрака чиме је постигнуто додатно наелектрисавање капљица.


Након што се капљице уља развеју, почињу да падају ка горњој плочи кондензатора, тако да кроз плочу пролазе само оне које се простиру кроз отвор на површини плоче. Ако електрично поље није укључено, на капљице делују сила теже и Стоксова вискозна сила у ваздуху. Капљице које су ушле у простор између кондензаторских плоча у једном тренутку достижу највећу брзину кретања υ и тада је убрзање нула:
mg-Cυ = 0
Осматрање оптичким инструментом пружа могућност да се одреди највећа брзина падања υ, а тиме и маса капљица. Тај део огледа није приказан у видео запису.
Док падају, укључује се напон и поједине наелектрисане капљице q се заустављају па затим настаје промена смера кретања, а неке се крећу убрзано ка другој плочи. За капљице које се подижу, када достигну највећу брзину υ₁, важи:
mg+Cυ₁-qE = 0
Приказане једначине пружају могућност да се одреди наелектрисање капљица.
Наелектрисавање капљица постиже се распршивањем помоћу пумпице и дејством рендгенских зрака. Запазимо да се капљице не крећу једнким брзинама, јер нису подједнако наелектрисане.
Ја сам оквирно приказао и појаснио Миликенов експеримент, док детаље можете пронаћи у сваком квалитетном универзитетском уџбенику.