Пређи на главни садржај

Стручни семинари за наставнике

Постојећи модел стручног усавршавања

Постојећи модел стручног усавршавања наставника своди се на праћење садржаја и полагање испита, односно стицање уверења, што је у складу са бирократским стандардима о томе како треба да изгледа наставник са компетенцијом. Потешкоће се појављују када је потребно проценити сврсисходност оваквог поучавања. Ваљана расправа о томе колико су стручни семинари унапредили српско образовање не постоји. У недостатку званичних података, полазећи од личног утиска, ако упоредим знање младих људи тек пристиглих из основних школа, у последњих петнаест година, помак се не назире. Међутим, треба бити објективан па приметити да у српском школству нису успостављени квалитетни критеријуми вредновања рада наставника, који би афирмисали потребу стручног усавршавања.
Постојећи начин стручног усавршавања наставника постао је битан извор прихода за оне који су су ту присутни искључиво због материјалне користи. Ако претпоставимо да у Србији ради око 100 000 људи у основном и средњем образовању и да се сваке године утроши 5 000 динара по запосленом у корист стручног усавршавања, у току године се издвоји око пола милијарде динара из буџета. Поређења ради, за опремање једног кабинета физике оштећеног у поплавама, од новца донатора, издвојено је 2 милиона динара. Дакле, за пола милијарде динара могуће је обновити 250 кабинета, односно све кабинете у Србији за неколико година.

Предложени модел

Мој предлог је да наставници једни другима понуде стручно усавршавање - без накнаде. То би се могло остварити путем платформе за електронско учење, где би сваки запослени могао да пружи допринос на следећи начин: 
  • Приказом часа који је по личној процени био успешан 
  • Објављивањем наставних аудио и видео записа 
  • Превођењем текстова на српски језик 
  • Приказом садржаја насталих путем истраживања
Платформе за учење пружају могућност за оцењивање садржаја од стране корисника, узимање учешћа у дискусијама и полагање тестова у електронском облику. На тај начин би се умањили трошкови настали због присуствовања завршном испиту.
Намеће се питање о томе да ли би овакви стручни семинари донели већи успех у односу на постојеће? Вероватно не би, али добитак представља уштеда новца и усмеравање средстава ка опремању школских просторија.

Коментари

Популарни чланци

Карноов циклус

На почетку индустријске револуције постојала је потреба да се унапреди рад парне машине и ефикасност. Сади Карно, физичар и официр у француској војсци, размишљао је о томе који гас/пару је потребно употребити и на какав начин да би се остварио највећи степен искоришћења. Из тог делања је проистекао други закон термодинамике, мада установљен од стране других физичара. Треба запазити да је Карно све време писао о калорику као радној супстанци парне машине - флуиду који садржи топлотну енергију и струји између објеката на различитој температури. Није први пут да се у физици стиже до нових открића помоћу погрешних претпоставки. Графички приказ машине, такозвани Карноов циклус, је уведен у физику много година касније. Приказ представља Карноову топлотну машину, на начин како је он замислио рад уређаја са највећим степеном искоришћења калорика:

Централни део записа сачињава цилиндар са радним телом. Карно није прецизно назначио о каквом флуиду се ради. Са леве стране је грејач, извор топло…

Једначина континуитета

Условљеност брзине протицања флуида површином попречног пресека струјне цеви први је уочио Леонардо да Винчи. Он, наравно, није изучавао струјне цеви већ је појаву уочио осматрајући протицање воде при различитим условима. Галерија Уфици у Фиренци садржи импозантну збирку његових нацрта и модела, али се Леонардово име ипак ретко помиње у контексту открића у физици - јер не постоје. Узрок томе сигурно није слабо познавање математике, јер би у том случају и Мајкл Фарадеј проживео живот као непознати књиговезац. Према томе, математичка формулација једначине није његово дело.

Запис је могуће употребити као пратећи садржај наставе физике у гимназији. Струјна цев садржи три струјне линије, а свакако их може бити много више, и то што се не секу је последица ламинарног протицања флуида. Ламинарност представља неопходан услов за формулисање једначине континуитета, у облику који се наводи у гимназији. Исто тако флуид поседује сталну густину упркос промени притиска, а ни вискозност није присутна…

Микроталасна пећница

Приметила сам два се две шоље од истог материјала, а различите боје, неједнако загревају у миктоталасној. Зашто? Микроталаси су електромагнетне природе, а молекули воде поседују просторно раздвојене центре позитивног и негативног наелектрисања - што је својтвено електричним диполима - тако да електрично поље таласа утиче на кретање молекула воде у храни. Због дејстава молекула воде са суседним молекулима воде, појачано кретање молекула у посуди са спољне стране се преноси према молекулима у унутрашњости. Такво преношење енергије између молекула је кључно за кување у миктоталасној, јер јачина миктоталаса слаби при продирању кроз храну па би средиште намирнице остало сирово да није те појаве.
Не видим разлог због чега би различите боје посуде утицала на брзину загревања, јер микроталаси у пећници дејствују једино са молекулима воде. Постоји могућност да у некој шољи постоји дефект испуњен водом па то утиче на брзину загревања.

Боров модел атома

Не дешава се често да физичар изнад улазних врата своје куће држи потковицу, а то је Нилс Бор чинио. Посао професора није баш обављао са великим ентузијазмом, али је волео да дискутује са студентима не устручавајући се да покаже да нешто не зна, а понекад би са њима решавао укрштене речи или играо стони тенис, што га је чинило популарним међу младим људима. Током Другог светског рата је био принуђен да побегне из Данске у САД, где се придружује пројекту „Менхетн“, односно тиму физичара који се бавио израдом прве нуклеарне бомбе. Након катастрофе у Јапану преобразио се у предводника оних који су се залагали за забрану коришћења нуклеарне енергије у војне сврхе.  Радерфордов ђак је учинио исто што и његов професор - надмашио је учитеља. Боров модел атома данас има једино историјски значај, али му посвећујем страницу јер представља непроцењив помак у развоју физике. У чланку о Радерфордовом моделу атома поменуо сам да је поседовао једну велику ману: такав атом би могао да постоји кратко…