Пређи на главни садржај

Стручни семинари за наставнике

Постојећи модел стручног усавршавања

Постојећи модел стручног усавршавања наставника своди се на праћење садржаја и полагање испита, односно стицање уверења, што је у складу са бирократским стандардима о томе како треба да изгледа наставник са компетенцијом. Потешкоће се појављују када је потребно проценити сврсисходност оваквог поучавања. Ваљана расправа о томе колико су стручни семинари унапредили српско образовање не постоји. У недостатку званичних података, полазећи од личног утиска, ако упоредим знање младих људи тек пристиглих из основних школа, у последњих петнаест година, помак се не назире. Међутим, треба бити објективан па приметити да у српском школству нису успостављени квалитетни критеријуми вредновања рада наставника, који би афирмисали потребу стручног усавршавања.
Постојећи начин стручног усавршавања наставника постао је битан извор прихода за оне који су су ту присутни искључиво због материјалне користи. Ако претпоставимо да у Србији ради око 100 000 људи у основном и средњем образовању и да се сваке године утроши 5 000 динара по запосленом у корист стручног усавршавања, у току године се издвоји око пола милијарде динара из буџета. Поређења ради, за опремање једног кабинета физике оштећеног у поплавама, од новца донатора, издвојено је 2 милиона динара. Дакле, за пола милијарде динара могуће је обновити 250 кабинета, односно све кабинете у Србији за неколико година.

Предложени модел

Мој предлог је да наставници једни другима понуде стручно усавршавање - без накнаде. То би се могло остварити путем платформе за електронско учење, где би сваки запослени могао да пружи допринос на следећи начин: 
  • Приказом часа који је по личној процени био успешан 
  • Објављивањем наставних аудио и видео записа 
  • Превођењем текстова на српски језик 
  • Приказом садржаја насталих путем истраживања
Платформе за учење пружају могућност за оцењивање садржаја од стране корисника, узимање учешћа у дискусијама и полагање тестова у електронском облику. На тај начин би се умањили трошкови настали због присуствовања завршном испиту.
Намеће се питање о томе да ли би овакви стручни семинари донели већи успех у односу на постојеће? Вероватно не би, али добитак представља уштеда новца и усмеравање средстава ка опремању школских просторија.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…