Пређи на главни садржај

Стручни семинари за наставнике

Постојећи модел стручног усавршавања

Постојећи модел стручног усавршавања наставника своди се на праћење садржаја и полагање испита, односно стицање уверења, што је у складу са бирократским стандардима о томе како треба да изгледа наставник са компетенцијом. Потешкоће се појављују када је потребно проценити сврсисходност оваквог поучавања. Ваљана расправа о томе колико су стручни семинари унапредили српско образовање не постоји. У недостатку званичних података, полазећи од личног утиска, ако упоредим знање младих људи тек пристиглих из основних школа, у последњих петнаест година, помак се не назире. Међутим, треба бити објективан па приметити да у српском школству нису успостављени квалитетни критеријуми вредновања рада наставника, који би афирмисали потребу стручног усавршавања.
Постојећи начин стручног усавршавања наставника постао је битан извор прихода за оне који су су ту присутни искључиво због материјалне користи. Ако претпоставимо да у Србији ради око 100 000 људи у основном и средњем образовању и да се сваке године утроши 5 000 динара по запосленом у корист стручног усавршавања, у току године се издвоји око пола милијарде динара из буџета. Поређења ради, за опремање једног кабинета физике оштећеног у поплавама, од новца донатора, издвојено је 2 милиона динара. Дакле, за пола милијарде динара могуће је обновити 250 кабинета, односно све кабинете у Србији за неколико година.

Предложени модел

Мој предлог је да наставници једни другима понуде стручно усавршавање - без накнаде. То би се могло остварити путем платформе за електронско учење, где би сваки запослени могао да пружи допринос на следећи начин: 
  • Приказом часа који је по личној процени био успешан 
  • Објављивањем наставних аудио и видео записа 
  • Превођењем текстова на српски језик 
  • Приказом садржаја насталих путем истраживања
Платформе за учење пружају могућност за оцењивање садржаја од стране корисника, узимање учешћа у дискусијама и полагање тестова у електронском облику. На тај начин би се умањили трошкови настали због присуствовања завршном испиту.
Намеће се питање о томе да ли би овакви стручни семинари донели већи успех у односу на постојеће? Вероватно не би, али добитак представља уштеда новца и усмеравање средстава ка опремању школских просторија.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …