Пређи на главни садржај

Стручни семинари за наставнике

Постојећи модел стручног усавршавања

Постојећи модел стручног усавршавања наставника своди се на праћење садржаја и полагање испита, односно стицање уверења, што је у складу са бирократским стандардима о томе како треба да изгледа наставник са компетенцијом. Потешкоће се појављују када је потребно проценити сврсисходност оваквог поучавања. Ваљана расправа о томе колико су стручни семинари унапредили српско образовање не постоји. У недостатку званичних података, полазећи од личног утиска, ако упоредим знање младих људи тек пристиглих из основних школа, у последњих петнаест година, помак се не назире. Међутим, треба бити објективан па приметити да у српском школству нису успостављени квалитетни критеријуми вредновања рада наставника, који би афирмисали потребу стручног усавршавања.
Постојећи начин стручног усавршавања наставника постао је битан извор прихода за оне који су су ту присутни искључиво због материјалне користи. Ако претпоставимо да у Србији ради око 100 000 људи у основном и средњем образовању и да се сваке године утроши 5 000 динара по запосленом у корист стручног усавршавања, у току године се издвоји око пола милијарде динара из буџета. Поређења ради, за опремање једног кабинета физике оштећеног у поплавама, од новца донатора, издвојено је 2 милиона динара. Дакле, за пола милијарде динара могуће је обновити 250 кабинета, односно све кабинете у Србији за неколико година.

Предложени модел

Мој предлог је да наставници једни другима понуде стручно усавршавање - без накнаде. То би се могло остварити путем платформе за електронско учење, где би сваки запослени могао да пружи допринос на следећи начин: 
  • Приказом часа који је по личној процени био успешан 
  • Објављивањем наставних аудио и видео записа 
  • Превођењем текстова на српски језик 
  • Приказом садржаја насталих путем истраживања
Платформе за учење пружају могућност за оцењивање садржаја од стране корисника, узимање учешћа у дискусијама и полагање тестова у електронском облику. На тај начин би се умањили трошкови настали због присуствовања завршном испиту.
Намеће се питање о томе да ли би овакви стручни семинари донели већи успех у односу на постојеће? Вероватно не би, али добитак представља уштеда новца и усмеравање средстава ка опремању школских просторија.

Коментари

Популарни чланци

Боја мора

Тема овог записа је објашњење визуелног утиска боје мора, а инспирација је дошла након питања упућеног од стране моје супруге.  Ако морску воду захватимо длановима, уочавамо да је провидна - што значи да је појава у вези са дубином воде. На појединим веб презентацијама може се прочитати да је појава у вези са огледањем неба на површини воде, што представља погрешно тумачење, јер би у том случају и бара или вода у плитком базену били плаве боје. С друге стране, вода у дубоким базенима је плавкаста па закључујемо да појава није у вези са присуством натријум-хлорида. Боја морске воде није увек иста, а зависи од присуства фитопланктона, биљног света и разних придодатака. Занимљиво је да „тешка вода”, коју сачињавају атоми кисеоника и деутеријума (изотоп водоника који у атомском језгрусадржи протон и неутрон), не даје утисак плаве боје. Да би разумели због чега је боја морске воде плава, морамо да се позабавимо неким својствима молекула воде. Атоми водоника поседују један електрон, а атом…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што запис приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници су в…

Тестови из физике у електронској форми

Тестови су усклађени са програмом физике у гимназији, за природно-математички и друштвено-језички смер, а направљени су помоћу Google упитника и није потребна пријава за приступ садржајима. Разврстани су по разредима и приступа им се када изврши одабир тематске целине. Не постоји ограничење у броју покушаја нити у времену потребном да се тест оконча. Садржај питања је шаролик: од оних који захтевају знање информативног карактера до питања проблемског садржаја. У уводу неких питања су дата упутства која се тичу поступка уписивања одговора. Поједина питања представљају рачунске задатке, а решења су дата или у интервалу бројних вредности или је то одређена бројна вредност. Ако корисник одабере погрешан одговор, бива упућен на страницу са питањем или може да оконча израду теста.

drive.google.com
Тестовима у електронској форми је могуће приступити са свих рачунарских платформи, без обзира на величину екрана.