Пређи на главни садржај

Торичелијев барометар

Еванђелиста Торичели је био један од оних који су пружили допринос одређивању вредности атмосферског притиска, мада не треба заборавити доприносе Декарта, Паскала и Хука. Чак и погрешна уверења о атмосферском притиску неких учених људи су позитивно утицала потоња мерења ове појаве.
Упрошћени приказ Торичелијевог барометра садржи водоравно постављену широку посуду, успуњену живом која је у то време била омиљено средство међу филозофима природе, тако су тада називани физичари, при извођењу огледа. На површини ове течности је присутан атмосферски притисак. Изнад посуде је усправна цев, испуњена истим течном металом. Погледајмо следећи анимирани запис:



Торичели би успунио живом усправну цев па је изокренуо и поставио у ширу посуду. Врх стуба живе у цеви би се спустио до висине h од 760 mm у односу на површину живе у посуди - јер наступа равнотежа атмосферског притиска и притиска живиног стуба. Дакле, с обзиром да је притисак живине паре у горњем делу цеви занемарљив, проистиче:
Pa = ρgh

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Наизменична струја

Рат струја који се водио између Николе Тесле и Џорџа Вестингхауса с једне стране и компаније чији је власник био Томас Едисон указује да и утицајни људи могу да изгубе битку ако не следе динамику технолошког развоја. Едисонов концепт производње и преноса електричне енергије је подразумевао проста струјна кола, сачињена од извора и неколико потрошача струје. Зато је било неопходно да Њујорк буде снабдевен мноштвом локалних извора струје, која је преношена путем дебелих а кратких жица, јер су термогени губици при преносу енергије били велики. Теслин систем полифазне наизменичне струје поседовао је битну предност: постојала је могућност једноставне промене напона тако да се постигну високе вредности, а тиме се умањује вредност електричног отпора у току преноса струје. Едисону није помогао чак ни изум електричне столице да заустави неминован напредак. Видео запис Анимацију која следи направио сам са циљем да ђаке уведем у ову материју, на начин да им буде очигледан проток електрона кроз …