- Први део записа приказује три карактеристична положаја лопте која се креће навише, попут хица, без присуства трења. То би требало да представља путању.
- У другом делу је дат увид у ток промена убрзања и брзине док је лопта у контакту са опругом и када није под утицајем овог покретача. Овакво поређење је корисно, јер је код ученика често присутно мишљење сила делује на објекат, у смеру кретања, све до заустављања у највишем положају. Ако пратимо промену смера и величине вектора убрзања, уочава се да је на почетку кретања, док је лопта у контакту са опругом, присутна еластична сила усмерена насупрот сили теже. Када лопта напусти опругу, присутно је једино гравитационо убрзање. Исто тако треба запазити промену вектора брзине када је лопта у контакту са опругом и када се креће попут хица навише.
Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу!
Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…
Коментари
Постави коментар