Пређи на главни садржај

Сенка загрејаног ваздуха

Како настају тамне линије на клупи? Приметио сам да су јаче када је промаја.
(питање се односи на појаву тамних, лелујавих линија од загрејаног ваздуха на школској клупи)
Лепо запажање! Битна улога у стварању тамних линија припада радијаторима (питање је упућено у зимском периоду године), који загревају околни ваздух и тиме утичу да се подиже, јер је његова густина нижа у односу на хладан ваздух, и излази кроз прозор. 
Индекс преламања ваздуха зависи од температуре и присутних примеса (што није битно у овом случају). Леп пример за тако нешто је појава миража на асфалту. Дакле, присутни су слојеви топле и хладне ваздушне струје изнад радијатора, а облик ребара радијатора утиче на форму слојева. Када светлост пролази кроз такву, нехомогену средину, дешава се преламање и промена правца простирања светлости. На позадини где уочавају се тамне пруге светлост слабије пристиже.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Наизменична струја

Рат струја који се водио између Николе Тесле и Џорџа Вестингхауса с једне стране и компаније чији је власник био Томас Едисон указује да и утицајни људи могу да изгубе битку ако не следе динамику технолошког развоја. Едисонов концепт производње и преноса електричне енергије је подразумевао проста струјна кола, сачињена од извора и неколико потрошача струје. Зато је било неопходно да Њујорк буде снабдевен мноштвом локалних извора струје, која је преношена путем дебелих а кратких жица, јер су термогени губици при преносу енергије били велики. Теслин систем полифазне наизменичне струје поседовао је битну предност: постојала је могућност једноставне промене напона тако да се постигну високе вредности, а тиме се умањује вредност електричног отпора у току преноса струје. Едисону није помогао чак ни изум електричне столице да заустави неминован напредак. Видео запис Анимацију која следи направио сам са циљем да ђаке уведем у ову материју, на начин да им буде очигледан проток електрона кроз …