Пређи на главни садржај

Наелектрисавање

Често су у кабинетима физике присутни руски електрометри, са металним куглама пободеним на врх уређаја ради показивања појаве наелектрисаности. Оно што се ту не може уочити је кретање слободних електрона. Садржај који следи може да послужи као пратећа појава демонстрационог експеримента.


Уочавамо да је метална кугла постављена на изолаторски статив, тако да уземљење није присутно. У првом делу анимације приказано је наелектрисавање са контактом, током чега електрони прелазе са наелектрисане изолаторске шипке на куглу. У другом делу запажамо наелектрисавање без контакта, односно померање слободних електрона кугле од наелектрисане шипке.

Због чега је безопасна варница при напону 30 000 V/cm, док је 220 V наизменичне струје опасан напон?
Када је ваздух изложен напону од 30 000 V/cm или више од те вредности, стиче се услов да електрони прострује кроз ваздух са наелектрисаног тела на други објекат. Тада можемо да осетимо непријатно пуцкетање. 
Поред напона, битна је и јачина струје кроз организам. Бол од електричне струје настаје при минималној јачини од 1 mA. При наелектрисавању које ствара непријатно пуцкетање јачина струје је сигурно мања. На струјни удар утиче и време изложености електричном удару.

Зашто је густина наелектрисања највећа на шиљатим деловима тела?
Наелектрисања исте врсте се распоређују тако да буду што више удаљена. С обзиром да су шиљате површине највише удаљене у односу на преосталу површину тела, тамо ће се груписати наелектрисања са највећом густином.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …