Пређи на главни садржај

Наелектрисавање

Често су у кабинетима физике присутни руски електрометри, са металним куглама пободеним на врх уређаја ради показивања појаве наелектрисаности. Оно што се ту не може уочити је кретање слободних електрона. Садржај који следи може да послужи као пратећа појава демонстрационог експеримента.


Уочавамо да је метална кугла постављена на изолаторски статив, тако да уземљење није присутно. У првом делу анимације приказано је наелектрисавање са контактом, током чега електрони прелазе са наелектрисане изолаторске шипке на куглу. У другом делу запажамо наелектрисавање без контакта, односно померање слободних електрона кугле од наелектрисане шипке.

Због чега је безопасна варница при напону 30 000 V/cm, док је 220 V наизменичне струје опасан напон?
Када је ваздух изложен напону од 30 000 V/cm или више од те вредности, стиче се услов да електрони прострује кроз ваздух са наелектрисаног тела на други објекат. Тада можемо да осетимо непријатно пуцкетање. 
Поред напона, битна је и јачина струје кроз организам. Бол од електричне струје настаје при минималној јачини од 1 mA. При наелектрисавању које ствара непријатно пуцкетање јачина струје је сигурно мања. На струјни удар утиче и време изложености електричном удару.

Зашто је густина наелектрисања највећа на шиљатим деловима тела?
Наелектрисања исте врсте се распоређују тако да буду што више удаљена. С обзиром да су шиљате површине највише удаљене у односу на преосталу површину тела, тамо ће се груписати наелектрисања са највећом густином.