Пређи на главни садржај

Површински напон

Вероватно сте приметили да се на површини мирне воде могу опазити разни инсекти. Проистиче да је за поједине бубице површина у тој мери еластична да лако опстају на тим местима. Та појава представља мотив за анимацију која би требала да дочара површински напон воде.
Инсект и површински напон воде

youtu.be/rkTPqvr5kiw

Други део приказује резултујућу силу која делује на молекуле у површинском слоју (црвена стрелица). Та сила је одговорна за затегнутост површине. Поређења ради, молекули у унутрашњости воде нису изложени дејству резултанте. Појаву можемо сагледати и на следећи начин: молекули на површини поседују увећану потенцијалну енергију (због присуства резултујуће силе) у односу на молекуле у унутрашњости, а сваки објекат испољава тежњу за што нижом потенцијалном енергијом па и вода. Сферна површина садржи најмањи број молекула на површини па вода, ако то може, заузима тај облик. Ако је течност ограничена, као у видео запису, није у могућности да стекне тај облик већ је површина затегнута.
Када инсект слети, сила површинског напона делује у правцу тангенте на деформисану површину воде. У анимацији је приказана њена вертикална компонента.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Наизменична струја

Рат струја који се водио између Николе Тесле и Џорџа Вестингхауса с једне стране и компаније чији је власник био Томас Едисон указује да и утицајни људи могу да изгубе битку ако не следе динамику технолошког развоја. Едисонов концепт производње и преноса електричне енергије је подразумевао проста струјна кола, сачињена од извора и неколико потрошача струје. Зато је било неопходно да Њујорк буде снабдевен мноштвом локалних извора струје, која је преношена путем дебелих а кратких жица, јер су термогени губици при преносу енергије били велики. Теслин систем полифазне наизменичне струје поседовао је битну предност: постојала је могућност једноставне промене напона тако да се постигну високе вредности, а тиме се умањује вредност електричног отпора у току преноса струје. Едисону није помогао чак ни изум електричне столице да заустави неминован напредак. Видео запис Анимацију која следи направио сам са циљем да ђаке уведем у ову материју, на начин да им буде очигледан проток електрона кроз …