Пређи на главни садржај

Кашика и штуцање

Чланак је инспирисан одговором на питање мени упућено, а тиче се следеће појаве: штуцање се може лако превазићи ако се попије чаша воде у којој је (метална) кашика. Недоумица се односила на утицај кашике.
О штуцању знам мало, али одговор на питање односи се на присуство кашике и, евентуално, утицај на воду. Кафене кашике за широку употребу су начињене од нерђајућег челика ("stainless steel"). Тај материјал се одликује примесама хрома и никла који су у неком проценту присутни у кристалној решетки уместо атома гвожђа. Према томе, између кашике и воде није присутна реакција која би изменила својства воде. 
Претпостављам да је ова појава у вези са начином испијања воде. Задржавање даха или уношење воде се препоручује код штуцања, мада из личног искуства знам да то није увек делотворно. Када пијемо воду из чаше, без обзира на присуство кашике, ми прво лагано удахнемо ваздух чиме увећавамо ширину грудног коша. Из разлога што је изван уста притисак ваздуха нешто већи него у плућима у том случају, разлика притисака помаже води да се слије низ грло. Ако је кашика присутна у чаши тада је испијање воде нешто спорије, уз неизбежно задржавање даха. Да би одговор био потпун неопходна је допуна од стране некога ко добро познаје појаве у људском организму. 
Ово питање ме је подсетило на једну другу, по мом мишљењу, заблуду: мед треба јести искључиво дрвеном кашиком, никако металном. Не видим да ту постоји било каква реакција која би утицала на својства меда.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Квантни бројеви

Боров модел атома данас има једино историјску вредност. Савремено схватање физике је да су положаји електрона на орбитама могући са великим степеном извесности, али постоји вероватноћа да се нађу и изван тога - што је мање вероватно. Међутим, највеће вредности вероватноћа не морају да се поклапају са полупречницима орбита.  Видео запис Могући положаји електрона у атому представљају електронске облаке:


Главни квантни број n је уведен од стране Бора и одређује вредност енергије електрона у атому, али и више од тога: његову брзину и удаљеност у односу на језгро. Овај квантни број одређује и величину атома, а поседује целобројне вредности. Његове вредности хемичари означавају са: K, L, М... Орбитални квантни број l је одговоран за облик електронског облака, а одређује и бројну вредност орбиталног момента импулса који је квантован. Хемичари употребљавају ознаке: s, p, d... Магнетни квантни број mₗ одређује оријентацију електронског облака у простору. Анимација је приказала три просторна ра…