Пређи на главни садржај

Кашика и штуцање

Чланак је инспирисан одговором на питање мени упућено, а тиче се следеће појаве: штуцање се може лако превазићи ако се попије чаша воде у којој је (метална) кашика. Недоумица се односила на утицај кашике.
О штуцању знам мало, али одговор на питање односи се на присуство кашике и, евентуално, утицај на воду. Кафене кашике за широку употребу су начињене од нерђајућег челика ("stainless steel"). Тај материјал се одликује примесама хрома и никла који су у неком проценту присутни у кристалној решетки уместо атома гвожђа. Према томе, између кашике и воде није присутна реакција која би изменила својства воде. 
Претпостављам да је ова појава у вези са начином испијања воде. Задржавање даха или уношење воде се препоручује код штуцања, мада из личног искуства знам да то није увек делотворно. Када пијемо воду из чаше, без обзира на присуство кашике, ми прво лагано удахнемо ваздух чиме увећавамо ширину грудног коша. Из разлога што је изван уста притисак ваздуха нешто већи него у плућима у том случају, разлика притисака помаже води да се слије низ грло. Ако је кашика присутна у чаши тада је испијање воде нешто спорије, уз неизбежно задржавање даха. Да би одговор био потпун неопходна је допуна од стране некога ко добро познаје појаве у људском организму. 
Ово питање ме је подсетило на једну другу, по мом мишљењу, заблуду: мед треба јести искључиво дрвеном кашиком, никако металном. Не видим да ту постоји било каква реакција која би утицала на својства меда.

Коментари

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Узајамна индукција

Док је обављао експерименте који су довели до открића електромагнетне индукције, Мајкл Фарадеј би поставио два калема, један наспрам другог, и запазио је да калем са батеријомствара струју у другом калему при укључењу/искључењу батерије. Исто тако је постављао језгро начињено од гвожђа у оба калема и уочио је појачање ефекта. Видео запис приказује индуковање струје у калему с леве стране због промене флукса магнетног поља који потиче од десног калема:



Смер индуковане струје у десном калему је у складу са Ленцовим законом. Предуслов настанка индуковане струје је електромоторна сила: ε = - NΔΦ/Δt  Промена флукса је сразмерна промени јачине струје (Δί) у калему с леве стране: ΔΦ = MΔί при чему је M коефицијент узајамне индукције који зависи од облика и величине оба калема, као и од броја навојака и узајамног положаја. Подразумева се да десни калем индукује струју у другом калему, што није приказано у анимацији, али коефицијент самоиндукције калема с леве стране једнак је оном с десне ст…

Ленцово правило

Естонац немачког порекла Хајнрих Ленц, физичар и пустолов у млађим годинама, познат је по формулисању закона који пружа могућност да се одреди смер индуковане струје у проводнику.  У анимацији је дат приказ смера индуковане струје (зелена стрелица) и линија магнетног пољакалема (стрелице плаве боје):

Када се у калему увећава флукс магнетног поља које потиче од шипкастог магнета, у жицама настаје електрична струја таквог смера да се магнетно поље струје супротставља увећању флукса. Дакле, магнетно поље калема је оријентисано на начин да је северни пол окренут ка северном полу шипкастог магнета (обојен плавом бојом). Када се магнет удаљава од калема ствара се струја таквог смера да се магнетно поље струје опет супротставља промени, али овог пута умањењу флукса поља шипкастог магнета. Смер индуковане струје је исто тако у складу са законом о одржању енергије.

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод: