Пређи на главни садржај

Кашика и штуцање

Чланак је инспирисан одговором на питање мени упућено, а тиче се следеће појаве: штуцање се може лако превазићи ако се попије чаша воде у којој је (метална) кашика. Недоумица се односила на утицај кашике.
О штуцању знам мало, али одговор на питање односи се на присуство кашике и, евентуално, утицај на воду. Кафене кашике за широку употребу су начињене од нерђајућег челика ("stainless steel"). Тај материјал се одликује примесама хрома и никла који су у неком проценту присутни у кристалној решетки уместо атома гвожђа. Према томе, између кашике и воде није присутна реакција која би изменила својства воде. 
Претпостављам да је ова појава у вези са начином испијања воде. Задржавање даха или уношење воде се препоручује код штуцања, мада из личног искуства знам да то није увек делотворно. Када пијемо воду из чаше, без обзира на присуство кашике, ми прво лагано удахнемо ваздух чиме увећавамо ширину грудног коша. Из разлога што је изван уста притисак ваздуха нешто већи него у плућима у том случају, разлика притисака помаже води да се слије низ грло. Ако је кашика присутна у чаши тада је испијање воде нешто спорије, уз неизбежно задржавање даха. Да би одговор био потпун неопходна је допуна од стране некога ко добро познаје појаве у људском организму. 
Ово питање ме је подсетило на једну другу, по мом мишљењу, заблуду: мед треба јести искључиво дрвеном кашиком, никако металном. Не видим да ту постоји било каква реакција која би утицала на својства меда.

Популарни чланци

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Галилејеве трансформације координата

Галилејеве трансформације координата помињу се у четвртом разреду гимназије и представљају увод у Лоренцове трансформације. Није једноставно искорачити из уобичајеног графичког приказа везе координата једног догађаја у односу на два инерцијална референтна система, тако да се начини анимирани запис ове релације. У првом делу је дат приказ кретања два воза у односу на на земљу. Камера је најпре у равни кретања, а затим изнад ова два тела. Зелени и црвени траг, који се простиру иза возила, представљају њихове помераје. Координате тела су представљене ознаком X. У другом делу камера је придружена зеленом возилу, тако да оно представља други инерцијални референтни систем. Положај предњег дела црвеног возила у односу на зелени воз је обележено са X ’. Према томе, координата црвеног воза у односу на земљу Xc може да се изрази помоћу координате зеленог воза у односу на земљу Xz на следећи начин: Xc = Xz + X ’

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …