Пређи на главни садржај

Водоник у атмосфери

Када сам упутио питање ђацима који похађају II разред гимназије о томе да ли су водоник и хелијум присутни у Земљиној атмосфери, одговор бољих ученика је био потврдан. Тај податак су прочитали у некаквом уџбенику географије. Сваки уџбеник садржи грешке, али ова је прилично крупна. Полазећи од учинка разних реформи нашег образовања, нисам сигуран да је било ко од оних чији је посао осмишљавање наставних планова озбиљно размишљао о томе да се поједине области изучавају у оквиру различитих предмета. Као пример наводим заједнички час социологије и физике. Следи објашњење појаве слабог присуства наведених гасова у атмосфери наше планете. 
Цртеж приказује Максвелову расподелу брзина молекула гасова при температури T = 300 K, јер се молекули не крећу једнаким брзинама. Највећи број масивнијих молекула простире се спорије:


Врх једне (било које) криве односи се на брзину којом се креће највећи број молекула - и то је највероватнија брзина. Да би молекули били у могућности да напусте гравитационо поље планете потребно је да поседују брзину већу од такозване друге космичке брзине - а у случају Земље та вредност износи 11,2 km/s. Дакле, што је вредност највероватније брзине виша и ближа бројној вредности друге космичке брзине већа је шанса да атмосфера планете буде са ниским садржајем водоника или кисеоника. Уочавамо да постоје и спори молекули, који у датом тренутку нису у могућности да напусте гравитационо поље планете. Међутим, крива расподеле брзина задржава облик упркос смањивању концентрације молекула у атмосфери тако да се број брзих молекула не мења, па се појава напуштања гравитационог поља планете наставља све док постоје довољно брзи молекули.
Молекули водоника и хелијума су, углавном, напустили атмосферу Земље, док кисеоник то чини толико споро да ће веома дуго опстати у атмосфери. С друге стране, Јупитер поседује јаче гравитационо поље те је водоник тамо веома присутан. Месец нема атмосферу у неком битном износу, јер је гравитационо поље недовољно јако да обезбеди постојање атмосфере.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Наизменична струја

Рат струја који се водио између Николе Тесле и Џорџа Вестингхауса с једне стране и компаније чији је власник био Томас Едисон указује да и утицајни људи могу да изгубе битку ако не следе динамику технолошког развоја. Едисонов концепт производње и преноса електричне енергије је подразумевао проста струјна кола, сачињена од извора и неколико потрошача струје. Зато је било неопходно да Њујорк буде снабдевен мноштвом локалних извора струје, која је преношена путем дебелих а кратких жица, јер су термогени губици при преносу енергије били велики. Теслин систем полифазне наизменичне струје поседовао је битну предност: постојала је могућност једноставне промене напона тако да се постигну високе вредности, а тиме се умањује вредност електричног отпора у току преноса струје. Едисону није помогао чак ни изум електричне столице да заустави неминован напредак. Видео запис Анимацију која следи направио сам са циљем да ђаке уведем у ову материју, на начин да им буде очигледан проток електрона кроз …