Пређи на главни садржај

Наставни програм физике

Чланак представља предлог измене наставног програма физике у гимназији, уз услов да се сличне промене изврше и код других предмета. Полазна основа је лично уверење да је потребно прилагодити градиво које се изучава у вишим разредима гимназије - будућим студентима. 
Постојеће школовање у гимназији је у приличној мери круто према одабиру животног пута. Очекује се да петнаестогодишњаци одаберу усмерење које ће их пратити у наредне четири године, тако да прилагођеност наставних програма динамичним променама у том животном добу није присутна. Последица тога је лично незадовољство и неиспуњеност животних интересовања код дела младог нараштаја, као и потреба за похађањем приватних часова да би се надокнадило пропуштено градиво. Мој предлог је да избор усмерења буде на крају другог разреда, али и да се предвиди могућност промене интересовања код ученика на начин да је могуће, до извесне мере, извршити одабир предмета. 
Будући студенти техничких факултета траба да изучавају механику, термодинамику и механичке осцилације у већем обиму него што предвиђа постојећи програм физике, док би друге области биле присутне у мери колико је то неопходно. Они који се определе за групацију природно-математичких факултета школовање би окончали на начин који је сада присутан. За студије факултета медицинске струке битни су термодинамика, механика, акустика, оптика, атомска и нуклеарна физика. Програм намењен онима чија су интересовања окренута према друштвено-језичким наукама треба највише да садржи приказ развоја физике и утицај на друштвене односе, као и поглавља која би могла да буду на неки начин корисна. Стицање општег образовања је неопходно и корисно, али у томе не треба претеривати. 
Да би се остварила еластичност програма, треба допустити могућност да се одељења формирају према интересовањима ученика. Проблем литературе за учење је релативно једноставно решити увођењем електронских уџбеника. Чак и обезбеђивање простора није тако велика препрека како то изгледа. Али, полазна чињеница да би се овакав концепт остварио (или било шта корисно) је да залагање професора буде вредновано.

Коментари

Популарни чланци

Боја мора

Тема овог записа је објашњење визуелног утиска боје мора, а инспирација је дошла након питања упућеног од стране моје супруге.  Ако морску воду захватимо длановима, уочавамо да је провидна - што значи да је појава у вези са дубином воде. На појединим веб презентацијама може се прочитати да је појава у вези са огледањем неба на површини воде, што представља погрешно тумачење, јер би у том случају и бара или вода у плитком базену били плаве боје. С друге стране, вода у дубоким базенима је плавкаста па закључујемо да појава није у вези са присуством натријум-хлорида. Боја морске воде није увек иста, а зависи од присуства фитопланктона, биљног света и разних придодатака. Занимљиво је да „тешка вода”, коју сачињавају атоми кисеоника и деутеријума (изотоп водоника који у атомском језгрусадржи протон и неутрон), не даје утисак плаве боје. Да би разумели због чега је боја морске воде плава, морамо да се позабавимо неким својствима молекула воде. Атоми водоника поседују један електрон, а атом…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што запис приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници су в…

Тестови из физике у електронској форми

Тестови су усклађени са програмом физике у гимназији, за природно-математички и друштвено-језички смер, а направљени су помоћу Google упитника и није потребна пријава за приступ садржајима. Разврстани су по разредима и приступа им се када изврши одабир тематске целине. Не постоји ограничење у броју покушаја нити у времену потребном да се тест оконча. Садржај питања је шаролик: од оних који захтевају знање информативног карактера до питања проблемског садржаја. У уводу неких питања су дата упутства која се тичу поступка уписивања одговора. Поједина питања представљају рачунске задатке, а решења су дата или у интервалу бројних вредности или је то одређена бројна вредност. Ако корисник одабере погрешан одговор, бива упућен на страницу са питањем или може да оконча израду теста.

drive.google.com
Тестовима у електронској форми је могуће приступити са свих рачунарских платформи, без обзира на величину екрана.