Пређи на главни садржај

Наставни програм физике

Чланак представља предлог који се тиче измене наставног програма физике у гимназији, уз услов да се сличне промене изврше и код других предмета. Полазна основа је лично уверење да је потребно прилагодити градиво које се изучава у вишим разредима гимназије - будућим студентима. 
Постојеће школовање у гимназији је у приличној мери круто према одабиру животног пута. Очекује се да петнаестогодишњаци одаберу усмерење које ће их пратити у наредне четири године, тако да прилагођеност наставних програма динамичним променама у том животном добу није присутна. Последица тога је лично незадовољство и неиспуњеност животних интересовања код дела младог нараштаја, као и потреба за похађањем приватних часова да би се надокнадило пропуштено градиво. Мој предлог је да избор усмерења буде на крају другог разреда, али и да се предвиди могућност промене интересовања код ученика на начин да је могуће, до извесне мере, извршити одабир предмета. 
Будући студенти техничких факултета траба да изучавају механику, термодинамику и механичке осцилације у већем обиму него што предвиђа постојећи програм физике, док би друге области биле присутне у мери колико је то неопходно. Они који се определе за групацију природно-математичких факултета школовање би окончали на начин који је сада присутан. За студије факултета медицинске струке битни су термодинамика, механика, акустика, оптика, атомска и нуклеарна физика. Програм намењен онима чија су интересовања окренута према друштвено-језичким наукама треба највише да садржи приказ развоја физике и утицај на друштвене односе, као и поглавља која би могла да буду на неки начин корисна. Стицање општег образовања је неопходно и корисно, али у томе не треба претеривати. 
Да би се остварила еластичност програма, треба допустити могућност да се одељења формирају према интересовањима ученика. Проблем литературе за учење је релативно једноставно решити увођењем електронских уџбеника. Чак и обезбеђивање простора није тако велика препрека како то изгледа. Али, полазна чињеница да би се овакав концепт остварио (или било шта корисно) је да залагање професора буде вредновано.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…