Пређи на главни садржај

Гасни термометар

Гасни термометар сачињава балон испуњен гасом и отворена цев у којој се налази жива. Ова направа може да пружи прецизније резултате мерења температуре у односу на термометре који садрже течни флуид. 
Поступак мерења се састоји у томе да се инструмент прво калибрише, односно измере се притисци за познате вредности температура при којима се дешавају промене агрегатних стања неке супстанце. Затим се приступа цртању графика P(T) који ће послужити у поступку одређивања непознате температуре гаса.


Запис приказује изглед апаратуре, на начин да је прилагођена ученицима у гимназији. Исто тако је приказано кретање молекула у балону, док загревање балона и померање живиног стуба није предмет овог записа. 
Када се балон загреје, гас испољава ширење и тежи да потисне живин стуб. Да би запремина гаса остала стална врши се померање десног крака живиног стуба, тако да се ниво живе у левом краку не мења. Дакле, притисак гаса се увећава. Притисак гаса у балону P, атмосферски притисак Pa изнад отвореног крака и притисак живе ρgh повезани су на следећи начин:
P = Pa + ρgh
Полазећи од ове једначине и графика, Жак Шарл је одредио термички коефицијент притиска гаса и установио је да је бројна вредност коефицијента једнака код свих гасова под ниским притисцима: 1,36609. Ако се овим бројем помножи вредност температуре кристализације воде према Келвиновој скали, добија се позната вредност температуре кључања ове супстанце.