Пређи на главни садржај

Преламање светлости

Прве обрисе закона је пружио даровити исламски математичар и астроном са подручја данашњег Ирака Ибн ел Хаитам. Он је вршио упоређивање проласка зрака из једне средине у другу са кретањем лоптице која пада на затегнуто платно. Неколико векова касније, у Европи, закон покушавају да формулишу Вилеброрд Снел и Рене Декарт. Снел није јавно обзанио откриће, а Декарт је нешто касније независно од Снела дошао до истог закључка. Међутим, математичку формулацију је осмислио француски правник (!) и љубитељ математике Пјер де Ферма. 

Видео запис

Анимација приказује простирање зрака светлости из воде у ваздух. Приказано је неколико карактеристичних случајева:
  • Зрак пада на границу две површине под правим углом 
  • Преламање светлости док прелази из воде у ваздух 
  • Упадни угао зрака је критичан, што значи да се преломљени зрак светлости простире дуж површине воде. 
  • Када је упадни угао већи од критичног угла, зрак не напушта воду и настаје појава потпуне (тоталне) унутрашње рефлексије светлости 
У видео запису је приказана и појава да се део зрака који пада на границу две средине делимично одбија од границе.




Токо врелих летњих дана опажамо привид присуства воде на асфалту - појаву која припада групи такозваних миража. Ова појава је мени била интригантна у младим данима:


Материјалну средину одређује индекс преламања средине n. Та величина пружа информације о оптичким својствима средине, пре свега се односи на електрична својства. Илузија се тумачи променљивом температуром ваздуха, која је највећа у близини асфалта и опада у вертикалном правцу. С обзиром да се индекс преламања ваздуха исто тако мења због промене температуре, Сунчева светлост се прелама и савија на начин који је приказан на цртежу:


Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Неколико заблуда о образовању

Учење може да буде забавно и лако Истина је, као што зна свако ко се потрудио нешто да научи, другачија: то је често рударски тежак посао, али се обавља са задовољством. Врло је непоштено доводити младе људе у заблуду док стичу неопходна животна искуства, зато што ће последице бити лоше како на личном плану тако и у друштву. Занимљиво је приметити да свођење учења на забаву код нас постаје популарно у време развоја немилосрдне економске и друштвене конкуренције. Задатак професора је да лепо објашњава и пренесе знање тако да буде свима разумљиво Овакав начин рада ствара рецептивне младе људе, пригушујући природну потребу да истражују свет око себе. До разумевања се понекад не долази тренутно и једноставно. Задатак професора је да:
Помогне младим људима да развију способност размишљања, што се не постиже док држи монолог за катедром, Да утиче на стицање радних навика Негује особеност сваког младог човека и уведе их у градиво свог предмета Образовање је буџетска потрошња, новац ствара привр…