Пређи на главни садржај

Електронски уџбеници

Постоји неколико разлога да се постојећи начин издавања уџбеника за гимназије промени, а да то не изискује велика новчана средства:
  • Ако је законима прописано да образовање треба да буде бесплатно и доступно свима, набавка литературе за учење треба да буде прва ставка у низу која неће изискивати плаћање. 
  • Издавачима уџбеника је препуштен избор аутора. На тај начин се сужава могућност учешћа већег броја запослених у образовању и прилика да свако из те струке пружи лични допринос. 
  • Структура савременог уџбеника треба да буде таква да записи не буду нужно у форми текста.
Први корак у стварању савременог уџбеника треба да учини Министарство просвете, на начин да ђацима пружи могућност приступа наставним садржајима путем интернет мреже. Доступан материјал би, наравно, морао да буде одобрен од стране стручних комисија, које би сачињавали представници САНУ, института, факултета, струковних удружења и истакнутих професора гимназија, а право учешћа у стварању би имали сви запослени наставници са одређеним искуством и високом стручном спремом. Акредитоване издавачке куће би путем конкурса могле да добију посао графичке и језичке припреме уџбеника у електронској форми. Путем периодичног анкетирања гимназијске популације, прикупљали би се подаци о квалитету електронских уџбеника и томе у којој мери се употребљавају у настави. 
Да би се образовање учинило модернијим и бољим, неопходно је да Министарство просвете путем конкретних акција укаже шта очекује од младих људи и професора. Стварање електронских уџбеника који су доступни свим ђацима могу да унесу велике промене у српско образовање у року од две године. Ако се на ваљан начин осмисли вредновању рада професора, у наредних пет година систем је могуће унапредити у знатној мери. 
Једна лекција би могла да буде приказана од стране више професора па би ђаци имали могућност избора. Изложени материјал не мора увек да буде у писаној форми. На пример, поједине процесе је нужно приказати графичким путем на начин да та форма представља пратећи материјал за учење. Треба предвидети могућност постојања тестова у електронској форми који би послужили за личну процену знања.

Популарни чланци

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…