Пређи на главни садржај

Електронски уџбеници

Постоји неколико разлога да се постојећи начин издавања уџбеника за гимназије промени, а да то не изискује велика новчана средства:
  • Ако је законима прописано да образовање треба да буде бесплатно и доступно свима, набавка литературе за учење треба да буде прва ставка у низу која неће изискивати плаћање. 
  • Издавачима уџбеника је препуштен избор аутора. На тај начин се сужава могућност учешћа већег броја запослених у образовању и прилика да свако из те струке пружи лични допринос. 
  • Структура савременог уџбеника треба да буде таква да записи не буду нужно у форми текста.
Први корак у стварању савременог уџбеника треба да учини Министарство просвете, на начин да ђацима пружи могућност приступа наставним садржајима путем интернет мреже. Доступан материјал би, наравно, морао да буде одобрен од стране стручних комисија, које би сачињавали представници САНУ, института, факултета, струковних удружења и истакнутих професора гимназија, а право учешћа у стварању би имали сви запослени наставници са одређеним искуством и високом стручном спремом. Акредитоване издавачке куће би путем конкурса могле да добију посао графичке и језичке припреме уџбеника у електронској форми. Путем периодичног анкетирања гимназијске популације, прикупљали би се подаци о квалитету електронских уџбеника и томе у којој мери се употребљавају у настави. 
Да би се образовање учинило модернијим и бољим, неопходно је да Министарство просвете путем конкретних акција укаже шта очекује од младих људи и професора. Стварање електронских уџбеника који су доступни свим ђацима могу да унесу велике промене у српско образовање у року од две године. Ако се на ваљан начин осмисли вредновању рада професора, у наредних пет година систем је могуће унапредити у знатној мери. 
Једна лекција би могла да буде приказана од стране више професора па би ђаци имали могућност избора. Изложени материјал не мора увек да буде у писаној форми. На пример, поједине процесе је нужно приказати графичким путем на начин да та форма представља пратећи материјал за учење. Треба предвидети могућност постојања тестова у електронској форми који би послужили за личну процену знања.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …