Пређи на главни садржај

Вредновање рада наставника

Поједине бирократске процедуре су неопходне у сваком послу. Међутим, невоља стиже када испуњавање форме постане најважнији део неког посла. Школски пример за тако нешто је неуспела реформа основног образовања у Србији. Овај чланак представља кратку анализу Правилника о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, који прописује начин вредновања рада наставника.
Узмимо за пример стицање звања педагошког саветника. Поред дозволе за рад, наставник треба да: 
  • има најмање осам година радног искуства у обављању образовно-васпитног рада у установи 
  • показује висок степен компетентности у образовно-васпитном раду 
  • се истиче у свим активностима стручног усавршавања које организује установа 
  • се истиче у свим активностима стручног усавршавања које организује установа 
  • оствари осим стручног усавршавања... додатних 50 бодова стручног усавршавања 
  • зна страни језик... на нивоу А2 Заједничког европског језичког оквира 
  • користи рачунар у раду
Услови који се тичу радног искуства, познавања страног језика и информатичке писмености су неопходни и то је у реду. Други захтеви су тако дефинисани да се могу тумачити на више начина, односно не постоји поуздан критеријум да се сагледа, на пример, да ли је наставник применио знање стечено похађањем стручних семинара у току извођења наставе. Приметимо да се не помиње било који објективан показатељ о стеченом знању ученика у току похађања средњег образовања.
Поступак за стицање звања изгледа овако:
  • Наставник подноси доказе о испуњености услова застицање звања, са самопроценом степена остварености образовно-васпитних циљева, према степену стечених компетенција и самопроценом иницирања и учествовања у подизању квалитета образовно-васпитног рада... Директор установе у року од осам дана од пријема захтева доставља захтев стручном већу... Ако је мишљење стручног органа... позитивно, директор доставља захтев наставника, васпитача и стручног сарадника на мишљење наставничком већу... Надлежно веће и савет родитеља дужни су да у року од 15 дана од дана достављања захтева дају мишљења директору установе... Просветни саветник обавља стручно-педагошки надзор над радом наставника, васпитача и стручног сарадника два пута у трајању од по једног радног дана, без обавезе најављивања... У току стручно-педагошког надзора наставника просветни саветник може да проверава и успех ученика ради утврђивања постигнућа ученика у односу на национални просек... Просветни саветник може, ради стицања потпунијег увида у рад наставника, васпитача и стручног сарадника, да спроведе анонимну анкету или интервју са ученицима и запосленима у установи... Ако је мишљење просветног саветника у поступку стицања звања вишег педагошког саветника или високог педагошког саветника, позитивно, директор установе доставља Заводу захтев за давање мишљења о предлогу за избор у звање...
Идеално би било да сви учесници у поступку вредновања рада наставника неће направити грешку. Међутим, шта ако није увек тако? Како утврдити „успех ученика.. у односу на национални просек” када не постоји стварана евиденција о успеху ученика? Како проценити рад наставника у ситуацији када се правилник о оцењивању ученика често игнорише и постоје велике разлике у процени знања ученика. Самопроцена?
Гимназија школује будуће студенте и превасходни циљеви школовања у гимназији би морали да буду:
  • Да ђаци стекну знање и радне навике за наставак школовања 
  • Коректан однос према ученицима
Знање је могуће проверити путем годишњег националног тестирања, а квалитет опхођења према ђацима је могуће установити путем анонимних анкета. Ако зарада запосленог не зависи од учинка, а сада то јесте тако, било какви други критеријуми неће дати резултате.

Популарни чланци

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…