Пређи на главни садржај

Вредновање рада наставника

Поједине бирократске процедуре су неопходне у сваком послу. Међутим, невоља стиже када испуњавање форме постане најважнији део неког посла. Школски пример за тако нешто је неуспела реформа основног образовања у Србији. Овај чланак представља кратку анализу Правилника о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, који прописује начин вредновања рада наставника.
Узмимо за пример стицање звања педагошког саветника. Поред дозволе за рад, наставник треба да: 
  • има најмање осам година радног искуства у обављању образовно-васпитног рада у установи 
  • показује висок степен компетентности у образовно-васпитном раду 
  • се истиче у свим активностима стручног усавршавања које организује установа 
  • се истиче у свим активностима стручног усавршавања које организује установа 
  • оствари осим стручног усавршавања... додатних 50 бодова стручног усавршавања 
  • зна страни језик... на нивоу А2 Заједничког европског језичког оквира 
  • користи рачунар у раду
Услови који се тичу радног искуства, познавања страног језика и информатичке писмености су неопходни и то је у реду. Други захтеви су тако дефинисани да се могу тумачити на више начина, односно не постоји поуздан критеријум да се сагледа, на пример, да ли је наставник применио знање стечено похађањем стручних семинара у току извођења наставе. Приметимо да се не помиње било који објективан показатељ о стеченом знању ученика у току похађања средњег образовања.
Поступак за стицање звања изгледа овако:
  • Наставник подноси доказе о испуњености услова застицање звања, са самопроценом степена остварености образовно-васпитних циљева, према степену стечених компетенција и самопроценом иницирања и учествовања у подизању квалитета образовно-васпитног рада... Директор установе у року од осам дана од пријема захтева доставља захтев стручном већу... Ако је мишљење стручног органа... позитивно, директор доставља захтев наставника, васпитача и стручног сарадника на мишљење наставничком већу... Надлежно веће и савет родитеља дужни су да у року од 15 дана од дана достављања захтева дају мишљења директору установе... Просветни саветник обавља стручно-педагошки надзор над радом наставника, васпитача и стручног сарадника два пута у трајању од по једног радног дана, без обавезе најављивања... У току стручно-педагошког надзора наставника просветни саветник може да проверава и успех ученика ради утврђивања постигнућа ученика у односу на национални просек... Просветни саветник може, ради стицања потпунијег увида у рад наставника, васпитача и стручног сарадника, да спроведе анонимну анкету или интервју са ученицима и запосленима у установи... Ако је мишљење просветног саветника у поступку стицања звања вишег педагошког саветника или високог педагошког саветника, позитивно, директор установе доставља Заводу захтев за давање мишљења о предлогу за избор у звање...
Идеално би било да сви учесници у поступку вредновања рада наставника неће направити грешку. Међутим, шта ако није увек тако? Како утврдити „успех ученика.. у односу на национални просек” када не постоји стварана евиденција о успеху ученика? Како проценити рад наставника у ситуацији када се правилник о оцењивању ученика често игнорише и постоје велике разлике у процени знања ученика. Самопроцена?
Гимназија школује будуће студенте и превасходни циљеви школовања у гимназији би морали да буду:
  • Да ђаци стекну знање и радне навике за наставак школовања 
  • Коректан однос према ученицима
Знање је могуће проверити путем годишњег националног тестирања, а квалитет опхођења према ђацима је могуће установити путем анонимних анкета. Ако зарада запосленог не зависи од учинка, а сада то јесте тако, било какви други критеријуми неће дати резултате.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…