Пређи на главни садржај

Вредновање рада наставника

Поједине бирократске процедуре су неопходне у сваком послу. Међутим, невоља стиже када испуњавање форме постане најважнији део неког посла. Школски пример за тако нешто је неуспела реформа основног образовања у Србији. Овај чланак представља кратку анализу Правилника о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, који прописује начин вредновања рада наставника.
Узмимо за пример стицање звања педагошког саветника. Поред дозволе за рад, наставник треба да: 
  • има најмање осам година радног искуства у обављању образовно-васпитног рада у установи 
  • показује висок степен компетентности у образовно-васпитном раду 
  • се истиче у свим активностима стручног усавршавања које организује установа 
  • се истиче у свим активностима стручног усавршавања које организује установа 
  • оствари осим стручног усавршавања... додатних 50 бодова стручног усавршавања 
  • зна страни језик... на нивоу А2 Заједничког европског језичког оквира 
  • користи рачунар у раду
Услови који се тичу радног искуства, познавања страног језика и информатичке писмености су неопходни и то је у реду. Други захтеви су тако дефинисани да се могу тумачити на више начина, односно не постоји поуздан критеријум да се сагледа, на пример, да ли је наставник применио знање стечено похађањем стручних семинара у току извођења наставе. Приметимо да се не помиње било који објективан показатељ о стеченом знању ученика у току похађања средњег образовања.
Поступак за стицање звања изгледа овако:
  • Наставник подноси доказе о испуњености услова застицање звања, са самопроценом степена остварености образовно-васпитних циљева, према степену стечених компетенција и самопроценом иницирања и учествовања у подизању квалитета образовно-васпитног рада... Директор установе у року од осам дана од пријема захтева доставља захтев стручном већу... Ако је мишљење стручног органа... позитивно, директор доставља захтев наставника, васпитача и стручног сарадника на мишљење наставничком већу... Надлежно веће и савет родитеља дужни су да у року од 15 дана од дана достављања захтева дају мишљења директору установе... Просветни саветник обавља стручно-педагошки надзор над радом наставника, васпитача и стручног сарадника два пута у трајању од по једног радног дана, без обавезе најављивања... У току стручно-педагошког надзора наставника просветни саветник може да проверава и успех ученика ради утврђивања постигнућа ученика у односу на национални просек... Просветни саветник може, ради стицања потпунијег увида у рад наставника, васпитача и стручног сарадника, да спроведе анонимну анкету или интервју са ученицима и запосленима у установи... Ако је мишљење просветног саветника у поступку стицања звања вишег педагошког саветника или високог педагошког саветника, позитивно, директор установе доставља Заводу захтев за давање мишљења о предлогу за избор у звање...
Идеално би било да сви учесници у поступку вредновања рада наставника неће направити грешку. Међутим, шта ако није увек тако? Како утврдити „успех ученика.. у односу на национални просек” када не постоји стварана евиденција о успеху ученика? Како проценити рад наставника у ситуацији када се правилник о оцењивању ученика често игнорише и постоје велике разлике у процени знања ученика. Самопроцена?
Гимназија школује будуће студенте и превасходни циљеви школовања у гимназији би морали да буду:
  • Да ђаци стекну знање и радне навике за наставак школовања 
  • Коректан однос према ученицима
Знање је могуће проверити путем годишњег националног тестирања, а квалитет опхођења према ђацима је могуће установити путем анонимних анкета. Ако зарада запосленог не зависи од учинка, а сада то јесте тако, било какви други критеријуми неће дати резултате.

Популарни чланци

Дилатација времена

Следи видео приказ Ајнштајновог мисаоног експеримента. Светлосни сигнал простире се као плафону возила, где је постављено огледало. Први догађај је слање сигнала, а други догађај је пријем сигнала након што се одбио од огледала. Посматрач изван возила уочава два догађаја на други начин: путања сигнала ће у односу на њега бити једнакокраки троугао:

Да ли су два временска интервала једнака? Искуство нам даје потврдан одговор, али разлика ће бити присутна ако се возило креће релативистичком брзином. Може се доказати да ће временски интервал у односу на путника бити краћи - проистиче да часовник покретног посматрача спорије откуцава време.  Било би погрешно прихвати чињеницу да ће покретни часовник увек спорије откуцавати време. То не мора да буде тако. Временски интервал између два догађаја је најкраћи за оног посматрача у односу на кога се оба догађаја дешавају на истом месту. У близи масивног тела време спорије протиче. Ако галаксију схватимо као компактну масу и ту слику проширимо на …

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Дифракција таласа

Франческо Грималди је био језуитски свештеник и професор на Унивезитету у Болоњи. У XVII веку изводи експерименте са светлошћу која пролази кроз отвор на капку прозора. Затим је у правцу простирања зрака поставио непровидни објекат и вршио осматрање сенке. Уочио је већу ширину од очекиване, као и присуство боја на крајевима сенке. Грималди је закључио да је приказ последица тога што се светлост не простире праволинијски и појави даје назив дифракција. Наставак истраживања ове појаве од стране других научника је била испуњена недоумицама о природи светлости. Полазећи од Хајгенсовог тумачења простирања таласа, инжењер Огистен Френел и лекар Томас Јанг су пружили потпуно тумачење појаве дифракције. Дифракција је присутна код механичкихи електромагнетних таласа. Запис је направљен у контексту поглавља прве врсте поменутих таласа. Оба дела записа приказују дифракцију таласа када су отвори различитих величина и зато је величина савијања таласног фронта различита. Поменути таласни фронтови …