Пређи на главни садржај

Општи стандарди постигнућа за физику

Ако постоје стандарди у производњи предмета које свакодневно употребљавамо, свакако треба да постоје и образовању. До прошле године стандарди су били наведени у програму намењеном настави физике у гимназији и у правилнику о оцењивању ученика. Међутим, озбиљнија контрола примене прописаних стандарда није постојала и често се дешавало да су критеријуми за стицање добре оцене неједнаки на нивоу школе или места становања. Тако је створена ситуација да је оцењивање ствар личности професора и да не постоје оквирне одреднице у том поступку.
Прошле године су усвојени општи стандарди који одређују три нивоа постигнућа ученика пре него што наступи полагање опште матуре. Јасно је да ће сваки документ попут општих стандарда постати формалност ако се у пракси не спроведе стриктно спровођење прописа и одговарајућих мера у случају неиспуњавања зацртаног. С обзиром да ће процењено знање у току школовања у гимназији утицати на упис студија, ако усвојени документ буде третиран попут поменутог правилника о оцењивању догодиће се да ђаци са већим знањем не успеју да упишу жељени факултет. Зато би приоритет требало да буде спровођење стандарда постигнућа. 
Документ о општим стандардима добро дефинише три нивоа постигнутог знања. С друге стране, судећи по садржају, програм физике у гимназији је углавном остао неизмењен. Пропуштена је прилика да се унесу извесне промене које би ову науку приближиле просечном ђаку у гимназији. На пример, било би корисно да се у оквиру термодинамике уведу лекције које се тичу метеорологије или да поглавље о електричном пољу и једносмерној струји садржи примену која се односи на људски организам. Упркос наглом развоју информационе технологије и потреби за проналажењем додатних извора енергије, не постоје конкретни садржаји у оквиру којих би се сагледао допринос физике овим темама. Једноставно речено, аутори стандарда су преписали постојећи програм без битних измена.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …