Пређи на главни садржај

Општи стандарди постигнућа за физику

Ако постоје стандарди у производњи предмета које свакодневно употребљавамо, свакако треба да постоје и образовању. До прошле године стандарди су били наведени у програму намењеном настави физике у гимназији и у правилнику о оцењивању ученика. Међутим, озбиљнија контрола примене прописаних стандарда није постојала и често се дешавало да су критеријуми за стицање добре оцене неједнаки на нивоу школе или места становања. Тако је створена ситуација да је оцењивање ствар личности професора и да не постоје оквирне одреднице у том поступку.
Прошле године су усвојени општи стандарди који одређују три нивоа постигнућа ученика пре него што наступи полагање опште матуре. Јасно је да ће сваки документ попут општих стандарда постати формалност ако се у пракси не спроведе стриктно спровођење прописа и одговарајућих мера у случају неиспуњавања зацртаног. С обзиром да ће процењено знање у току школовања у гимназији утицати на упис студија, ако усвојени документ буде третиран попут поменутог правилника о оцењивању догодиће се да ђаци са већим знањем не успеју да упишу жељени факултет. Зато би приоритет требало да буде спровођење стандарда постигнућа. 
Документ о општим стандардима добро дефинише три нивоа постигнутог знања. С друге стране, судећи по садржају, програм физике у гимназији је углавном остао неизмењен. Пропуштена је прилика да се унесу извесне промене које би ову науку приближиле просечном ђаку у гимназији. На пример, било би корисно да се у оквиру термодинамике уведу лекције које се тичу метеорологије или да поглавље о електричном пољу и једносмерној струји садржи примену која се односи на људски организам. Упркос наглом развоју информационе технологије и потреби за проналажењем додатних извора енергије, не постоје конкретни садржаји у оквиру којих би се сагледао допринос физике овим темама. Једноставно речено, аутори стандарда су преписали постојећи програм без битних измена.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…