Пређи на главни садржај

Гама нож

Чланак је написан у контексту мени упућеног питања од стране једне особе. Она је добила упут за лечење у Турској, у болници где је било потребно обавити хирушки захват такозваним гама ножем. С обзиром да сам физичар, чланак се бави овом темом са гледишта физике и не садржи детаље који се тичу медицинске струке.
Поступак се обавља применом гама електромагнетног зрачења. Ови зраци припадају скупу кога чине још: радио таласи, микро таласи, светлост, ултраљубичасти и рендгенски зраци. Оно што је својствено гама зрачењу је да честице које сачињавају ово зрачење - фотони - поседују највишу енергију у поређењу са фотонима других зрака, а настају у процесу трансформације атомског језгра. У поступку третмана гама ножем, зраци се појављују након радиоактивног преображаја језгра хемијског елемента кобалт.
Излагање електромагнетном зрачењу има различит утицај на ћелије нашег организма. На пример, гама зрачење, рендгенско зрачење и тврђе ултраљубичасто зрачење мењају структуру ћелија. Зато није препоручљиво претерано сунчање или учестало снимање организма рендгенским зрацима. Обично се наводи да је овакво зрачење јонизационо. С друге стране, таласи које користимо у мобилној телефонији или таласи које емитују радио станице не испољавају овакав утицај. 
Циљ је да се оболели део изложи дејству гама зрака, на начин да се ћелије на том месту униште. Да би се спречио утицај гама зрака на здраве ћелије и извршило усмеравање гама зрака ка ткиву које садржи оболеле ћелије, пацијенту се ставља кацига са мноштвом малених отвора кроз које могу/не могу да прођу гама зраци:

Она је желела да зна у којој мери је третман гама ножем штетан по њу. Треба имати на уму да смо свакодневно изложени природном радиоактивном зрачењу које потиче од атмосфере, из земљишта и биљака, а присутно је чак и у грађевинском материјалу од чега су направљене наше куће. У организам уносимо храну и воду која садржи радиоактиве елементе, али је утицај занемарљив - ако је зрачење у нормалним границама. Пар фотографисања рендгенским апаратом у току године неће нарушити равнотежу у нашем организму. То исто се односи и на третман гама ножем.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …