Пређи на главни садржај

Гама нож

Чланак је написан у контексту мени упућеног питања од стране једне особе. Она је добила упут за лечење у Турској, у болници где је било потребно обавити хирушки захват такозваним гама ножем. С обзиром да сам физичар, чланак се бави овом темом са гледишта физике и не садржи детаље који се тичу медицинске струке.
Поступак се обавља применом гама електромагнетног зрачења. Ови зраци припадају скупу кога чине још: радио таласи, микро таласи, светлост, ултраљубичасти и рендгенски зраци. Оно што је својствено гама зрачењу је да честице које сачињавају ово зрачење - фотони - поседују највишу енергију у поређењу са фотонима других зрака, а настају у процесу трансформације атомског језгра. У поступку третмана гама ножем, зраци се појављују након радиоактивног преображаја језгра хемијског елемента кобалт.
Излагање електромагнетном зрачењу има различит утицај на ћелије нашег организма. На пример, гама зрачење, рендгенско зрачење и тврђе ултраљубичасто зрачење мењају структуру ћелија. Зато није препоручљиво претерано сунчање или учестало снимање организма рендгенским зрацима. Обично се наводи да је овакво зрачење јонизационо. С друге стране, таласи које користимо у мобилној телефонији или таласи које емитују радио станице не испољавају овакав утицај. 
Циљ је да се оболели део изложи дејству гама зрака, на начин да се ћелије на том месту униште. Да би се спречио утицај гама зрака на здраве ћелије и извршило усмеравање гама зрака ка ткиву које садржи оболеле ћелије, пацијенту се ставља кацига са мноштвом малених отвора кроз које могу/не могу да прођу гама зраци:

Она је желела да зна у којој мери је третман гама ножем штетан по њу. Треба имати на уму да смо свакодневно изложени природном радиоактивном зрачењу које потиче од атмосфере, из земљишта и биљака, а присутно је чак и у грађевинском материјалу од чега су направљене наше куће. У организам уносимо храну и воду која садржи радиоактиве елементе, али је утицај занемарљив - ако је зрачење у нормалним границама. Пар фотографисања рендгенским апаратом у току године неће нарушити равнотежу у нашем организму. То исто се односи и на третман гама ножем.

Популарни чланци

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…