Пређи на главни садржај

Реформа гимназија

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године садржи део који се тиче реформе гимназија. Овај документ представља добру анализу постојећег стања, али не нуди конкретне кораке које треба остварити. Циљ овог чланка је да понуди предлоге у циљу унапређења наставе.
Неки облици постојеће наставе су добри те би било погрешно „започети причу из почетка”. Ако наставу физике узмемо као пример, у свим земљама и даље постоји предавачка настава, извођење демонстрационих експеримената, лабораторијских вежби и вежбање рачунских задатака.

Битни циљеви

Постојећи програми ђацима намећу обавезу да се у првом разреду гимназије определе између природно-математичког и друштвено-језичког усмерења (понегде постоји општи смер, програм близак друштвено-језичком смеру). У програмима је строго одређен редослед лекција које треба прорадити и поступци испуњавања циљева програма. Парадокс је да се често говори о потреби већег индивидуалног приступа ђацима, а програми то не дозвољавају. Исто тако треба приметити да упркос тако ригидном плану, у пракси је присутно расуло у спровођењу ток акта. Пример који указује на немоћ бирократског начина контроле рада школа представља неуспела реформа основног образовања.
Један од циљева гимназијског образовања је да млади људи постану креативни и понесу знање из школе. С обзиром на разнолика животна стремљења, неопходно је наставне програме прилагодити интересовањима, на начин да буду од користи младом човеку и друштву. На пример, програм намењен будућим студентима техничких факултета морао би битно да се разликује у односу на програм намењен ђацима који испољавају склоност ка уметничким занимањима. Исто тако треба предвидети могућност промене усмерења током школовања, јер млади људи су склони променама током школовања.
Већина ученика није у могућности да одабере право усмерење са четрнаест или петнаест година. Свакоме ко прати развој младих људи средњошколског узраста познато је у којој мери се промене током четири године. Мој предлог је да прве две године школовања у гимназији буду заједничке, а да се ученици усмеравају на почетку трећег разреда. То би подразумевало и промене у плановима. Ту би требало обратити пажњу на две чињенице (наводим као пример програм физике):
  • Да градиво у прва два разреда буде нешто шире у односу на оно из основне школе и да се изучава на дубљем нивоу. Поједине лекције у постојећем програму су непримерене за просечног ђака у првом разреду гимназије. Исто тако је потребно обим градива свести на разумну меру и увести обавезну практичну наставу 
  • Ускладити програме сродних предмета тако да се допуњују. На пример, тема о производњи енергије би подразумевала прожимање програма физике, хемије, биологије и географије. 
У трећем и четвртом разреду градиво би се изучавало обимније у односу на прва два разреда. Ако се ђак определи за природно-математички смер, то не значи да из програма треба изоставити, на пример, историју или психологију. Програми тих предмета треба да буду осмишљени да се сагледа ток историје кроз развој технике или тумачење услова у складу с којим настају научна открића. Слично томе, ученици на друштвено-језичком смеру изучавали би физику на начин да знају као су поједина открића утицала на развој цивилизације или појаве од значаја за музичку и ликовну уметност. Наводим пример заједначког часа социологије и физике.

Практична настава

Велики недостатак гимназијског образовања представља мали број часова практичне наставе или чак то што се не изводи. Такав облик наставе предвиђен је у оквиру природно-математичких предмета, у току извођења часова лабораторијских вежби: физике, хемије и биологије. С обзиром на велики број ђака у одељењу, застарелост опреме и амбиоциозно написане планове за поједине предмете, учинак је мали и часови се своде на памћење саопштених чињеница. Из разлога што настава у гимназији обухвата различите садржаје, пропушта се могућност да ђаци сагледају материју шире него што допуштају постојећи планови. 
Да би пракса стекла заслужено место није неопходно да се практична настава изводи искључиво у кабинетима. На пример, целодневни или вишедневни боравак на локалном језеру пружа могућност да се обаве разна мерења која се тичу наставе биологије, хемије, географије и физике, а приказ резултата би могао да се оствари помоћу софтверских алата. Тумачење неочекиваних резултата приморава ђаке да примене знање стечено у школи. Добитак од овакве наставе постоји чак и ако мерења не пружају тачне резултате, јер је време утрошено на размишљање, а настава је није монотона. Наравно да је потребно уложити нека средства, али то су мали износи који ће школовање учинити пријатним и занимљивим. 
Ђаци који поседују склоности блиске друштвено-језичким предметима могу да се баве фотографијом или снимањем видео записа са различитом тематиком, што укључује рачунарску обраду снимка. Моја бивша ученица је снимила кратки филм о физичару Вернеру Хајзенбергу.
Током извођења овакве наставе ђаци би радили у групама и стицали навику да сарађују, атмосфера би била „опуштенија” него у учионици - у складу са животном доби средњошколаца. Било би добро да се периодично измени целокупан распоред часова, на начин да промена буде привремена и да би се остварио овакав тип наставе.

Вредновање рада професора

Вредновање рада професора је неопходно ако постоје озбиљне намере да се унапреди квалитет гимназије. Постојећи Правилник о стручном усавршавању и стицању звања то предвиђа, али на начин који се углавном своди на формализам или се може тумачити према личном уверењу. Било какве промене у образовању ће бити неуспешне ако не постоји награђивања оних професора који су постигли добре резултате, али на начин да награда заиста носи вредност.
Потреба да се успостави одговорност у односу на резултате рада је очигледна у случају реформе основног образовања. Лични утисак је да ђаци који су завршиле реформисане основне школе не показује напредак у знању у односу на раније генерације.

Број ученика у одељењу

Из личног искуства ми је познато да је потпуно другачија атмосфера у просторији где борави 35 и 20 ђака, чак и ако је дисциплина на високом нивоу. Ако постоји било каква добра намера да учионица/кабинет буде место стицања знања, број ученика у одељењу не би смео да буде већи од 20. Тиме се пружа могућност професору да посвети довољно времена сваком ђаку, комодитет је бољи, а жаморење ретко. 
Треба размишљати и о томе да ли је постојећи начин формирања одељења, од тренутка доласка у гимназију па до краја школовања, функционалан. Ђаци имају различита интересовања па би и градиво морало да буде прилагођено у старијим разредима. 
Постојећа улога одељенског старешине је углавном сведена на испуњавање бирократских формалности. Тај посао би требао да буде саветодаван, када се појаве недоумице и потешкоће током школовања ученика. То подразумева да познаје личност ученика и његову породичну ситуацију, а у складу с тим би усмеравао младе људе и кориговао недостатке - не само у процесу учењу! Физички је немогуће да се то постигне у одељењу од 30 ђака. Зато би посао разредног старешине ограничити на највише десет ученика.

Популарни чланци

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Квантни бројеви

Боров модел атома данас има једино историјску вредност. Савремено схватање физике је да су положаји електрона на орбитама могући са великим степеном извесности, али постоји вероватноћа да се нађу и изван тога - што је мање вероватно. Међутим, највеће вредности вероватноћа не морају да се поклапају са полупречницима орбита.  Могући положаји електрона у атому представљају електронске облаке:


Главни квантни број n је уведен од стране Бора и одређује вредност енергије електрона у атому, али и више од тога: његову брзину и удаљеност у односу на језгро. Овај квантни број одређује и величину атома, а поседује целобројне вредности. Његове вредности хемичари означавају са: K, L, М... Орбитални квантни број l је одговоран за облик електронског облака, а одређује и бројну вредност орбиталног момента импулса који је квантован. Хемичари употребљавају ознаке: s, p, d... Магнетни квантни број mₗ одређује оријентацију електронског облака у простору. Анимација је приказала три просторна распореда p обл…

Инерцијалне силе

Разумевање појма инерцијалних сила представља изазов за ђаке у првом разреду гимназије. Моје мишљење је да та материја не би смела да се појављује у настави физике намењеној петнаестогодишњацима. Потребно је извршити реформу гимназије на начин да ђаци у вишим разредима, након што донесу неку оквирну одлуку о будућим студијама, упознају градиво за чије разумевање је потребно уложити више времена или захтева већу зрелост. Видео запис Запис приказује кутију у возилу које се креће равномерно убрзано, али тако да је трење између кутије и подлоге у тој мери слабо да се може занемарити. У првом делу камера мирује. На кутију делују сила теже и сила реакције подлоге па кутија мирује у односу на тог посматрача. Други део анимације приказује кутију из перспективе камере која се креће једнаким убрзање као и возило.


Непокретни посматрач тумачи мировање кутије тиме што не постојe силe у хоризонталном правцу. Ако се посматрач креће убрзањем попут возила, уочиће померање кутије у смеру који је супро…

Први закон термодинамике

Сумулација првог закона термодинамике, формулисаног од стране Рудолфа Клаузијуса, представљена је помоћу често коришћеног примера: идеалан гас у затвореном цилиндру, са клипом који може да се помера.

Гас се загрева од водоравно постављене плоче, тако да му се увећава унутрашња енергија - и то је приказано променом боје гаса. Затим гас врши рад и помера клип при чему се хлади, јер то остварују на рачун унутрашње енергије. Промена боје симболично представља хлађење. Гас се сабија од стране спољашње силе и због тога се загрева. Промена боје плоче испод цилиндра је последица преношења унутрашње енергије сабијеног гаса ка околини. Рекли сте да молекули хладнијег тела могу пренети кинетичку енергију молекулима топлијег тела. Зар то није супротно II закону термодинамике?  Други закон термодинамике, у складу с чим топлота спонтано прелази са топлијег на хладније тело, тиче се макроскопских тела. На нивоу микро света, могуће је да поједини молекули хладнијег тела имају веће кинетичке енергије од…