Пређи на главни садржај

Општа матура

Чланак сачињавају моји предлози у циљу унапређења опште, велике матуре у гимназији, чије увођење се планира у догледно време.
Према оскудним најавама, општа матура ће се извести у форми једног тестирања. Нема смисла да један дан одреди животни пут младог човека. Мој предлог је да постоје четири испита у току школовања у гимназији, на крају сваке школске године, који би могли да постану саставни део велике матуре. Постоји пар добрих аргумената у прилог овог предлога:
  • Могућност да ђак омане на испиту због личних животних невоља је умањена 
  • Информатичка подршка при анализи тестирања пружа могућност да се резултати статистички обраде и да се изврши упоређивање са оценама у дневнику. Ако се уведе извесна допуштена разлика при том поређењу, постоји могућност да школа стекне увид у учинак професора и ако је потребно да изврши промене у њиховом раду док још траје школовање у гимназији. Веома је битно да зарада професора зависи од успеха ђака и тога да ли их је објективно оценио. Не постоји било какав бирократски поступак који пружа могућност да се сваки дан, током целе године, има увид у квалитет извођења наставе
Могућност да поједини ђаци унапред знају садржај тестова и тиме стекну већу оцену него што заслужују могуће је умањити на следећи начин:
  • Тестирање би се вршило тако што би ђаци на почетку испита насумично извлачили по један коверат, односно један тест, при чему би садржај могао да обухвата један од предмета које су ђаци похађали током године: физику или српски језик или географију или филозофију и тако даље 
  • Тест из сваког предмета може да буде у више варијанти и на тај начин би број могућих комбинација био већи 
  • Велики број комбинација, на пример 50 или више од тога, умањује могућност штете због „проваљивања тестова” 
  • Похађање приватних часова у циљу припреме за полагање испита постало би бесмислено

Има смисла увести рангирање професора, на националном нивоу, при чему би положај на листи утицао на висину месечне зараде без обзира на место пребивалишта.

Завршни испит у гимназији

Тестирање је економичан начин провере, али не показује да ли ђак поседује мануелне способности и не може се применити код свих предмета. То значи да је неопходна повремена контрола рада школа која би се обавила кроз дијалог надзорне службе са ђацима, професорима и родитељима. 
У медијима се често наглашава да провера знања путем тестирања представља непотребан стрес, што представља бесмислено тврђење. За младе људе је боље да се постепено припремају за животна искушења него да живе под „стакленим звоном”.
Општа матура не може да буде најважнији део наставе. Добро окружење је битно да млади људи осећају задовољство у школском простору. Свакодневни боравак у неокреченим просторијама, где се људи тискају као у неком возилу јавног превоза, међу зидовима украшеним скромним садржајима и у кабинетима са дотрајалом опремом не представља нешто што би дан испунило здравим животним оптимизмом. Заборавили смо да школе похађају они који су на почетку животног пута. Отрцане изјаве о недостатку материјалних средстава постају смешне ако се узме у обзир колико новца је уложено у нешто од чега наше друштво неће имати корист - попут исплате дугова пропалих банака.

Популарни чланци

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…