Пређи на главни садржај

Општа матура

Чланак сачињавају моји предлози у циљу унапређења опште, велике матуре у гимназији, чије увођење се планира у догледно време.
Према оскудним најавама, општа матура ће се извести у форми једног тестирања. Нема смисла да један дан одреди животни пут младог човека. Мој предлог је да постоје четири испита у току школовања у гимназији, на крају сваке школске године, који би могли да постану саставни део велике матуре. Постоји пар добрих аргумената у прилог овог предлога:
  • Могућност да ђак омане на испиту због личних животних невоља је умањена 
  • Информатичка подршка при анализи тестирања пружа могућност да се резултати статистички обраде и да се изврши упоређивање са оценама у дневнику. Ако се уведе извесна допуштена разлика при том поређењу, постоји могућност да школа стекне увид у учинак професора и ако је потребно да изврши промене у њиховом раду док још траје школовање у гимназији. Веома је битно да зарада професора зависи од успеха ђака и тога да ли их је објективно оценио. Не постоји било какав бирократски поступак који пружа могућност да се сваки дан, током целе године, има увид у квалитет извођења наставе
Могућност да поједини ђаци унапред знају садржај тестова и тиме стекну већу оцену него што заслужују могуће је умањити на следећи начин:
  • Тестирање би се вршило тако што би ђаци на почетку испита насумично извлачили по један коверат, односно један тест, при чему би садржај могао да обухвата један од предмета које су ђаци похађали током године: физику или српски језик или географију или филозофију и тако даље 
  • Тест из сваког предмета може да буде у више варијанти и на тај начин би број могућих комбинација био већи 
  • Велики број комбинација, на пример 50 или више од тога, умањује могућност штете због „проваљивања тестова” 
  • Похађање приватних часова у циљу припреме за полагање испита постало би бесмислено

Има смисла увести рангирање професора, на националном нивоу, при чему би положај на листи утицао на висину месечне зараде без обзира на место пребивалишта.

Завршни испит у гимназији

Тестирање је економичан начин провере, али не показује да ли ђак поседује мануелне способности и не може се применити код свих предмета. То значи да је неопходна повремена контрола рада школа која би се обавила кроз дијалог надзорне службе са ђацима, професорима и родитељима. 
У медијима се често наглашава да провера знања путем тестирања представља непотребан стрес, што представља бесмислено тврђење. За младе људе је боље да се постепено припремају за животна искушења него да живе под „стакленим звоном”.
Општа матура не може да буде најважнији део наставе. Добро окружење је битно да млади људи осећају задовољство у школском простору. Свакодневни боравак у неокреченим просторијама, где се људи тискају као у неком возилу јавног превоза, међу зидовима украшеним скромним садржајима и у кабинетима са дотрајалом опремом не представља нешто што би дан испунило здравим животним оптимизмом. Заборавили смо да школе похађају они који су на почетку животног пута. Отрцане изјаве о недостатку материјалних средстава постају смешне ако се узме у обзир колико новца је уложено у нешто од чега наше друштво неће имати корист - попут исплате дугова пропалих банака.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …