Пређи на главни садржај

Општа матура

Чланак сачињавају моји предлози у циљу унапређења опште, велике матуре у гимназији, чије увођење се планира у догледно време.
Према оскудним најавама, општа матура ће се извести у форми једног тестирања. Нема смисла да један дан одреди животни пут младог човека. Мој предлог је да постоје четири испита у току школовања у гимназији, на крају сваке школске године, који би могли да постану саставни део велике матуре. Постоји пар добрих аргумената у прилог овог предлога:
  • Могућност да ђак омане на испиту због личних животних невоља је умањена 
  • Информатичка подршка при анализи тестирања пружа могућност да се резултати статистички обраде и да се изврши упоређивање са оценама у дневнику. Ако се уведе извесна допуштена разлика при том поређењу, постоји могућност да школа стекне увид у учинак професора и ако је потребно да изврши промене у њиховом раду док још траје школовање у гимназији. Веома је битно да зарада професора зависи од успеха ђака и тога да ли их је објективно оценио. Не постоји било какав бирократски поступак који пружа могућност да се сваки дан, током целе године, има увид у квалитет извођења наставе
Могућност да поједини ђаци унапред знају садржај тестова и тиме стекну већу оцену него што заслужују могуће је умањити на следећи начин:
  • Тестирање би се вршило тако што би ђаци на почетку испита насумично извлачили по један коверат, односно један тест, при чему би садржај могао да обухвата један од предмета које су ђаци похађали током године: физику или српски језик или географију или филозофију и тако даље 
  • Тест из сваког предмета може да буде у више варијанти и на тај начин би број могућих комбинација био већи 
  • Велики број комбинација, на пример 50 или више од тога, умањује могућност штете због „проваљивања тестова” 
  • Похађање приватних часова у циљу припреме за полагање испита постало би бесмислено

Има смисла увести рангирање професора, на националном нивоу, при чему би положај на листи утицао на висину месечне зараде без обзира на место пребивалишта.

Завршни испит у гимназији

Тестирање је економичан начин провере, али не показује да ли ђак поседује мануелне способности и не може се применити код свих предмета. То значи да је неопходна повремена контрола рада школа која би се обавила кроз дијалог надзорне службе са ђацима, професорима и родитељима. 
У медијима се често наглашава да провера знања путем тестирања представља непотребан стрес, што представља бесмислено тврђење. За младе људе је боље да се постепено припремају за животна искушења него да живе под „стакленим звоном”.
Општа матура не може да буде најважнији део наставе. Добро окружење је битно да млади људи осећају задовољство у школском простору. Свакодневни боравак у неокреченим просторијама, где се људи тискају као у неком возилу јавног превоза, међу зидовима украшеним скромним садржајима и у кабинетима са дотрајалом опремом не представља нешто што би дан испунило здравим животним оптимизмом. Заборавили смо да школе похађају они који су на почетку животног пута. Отрцане изјаве о недостатку материјалних средстава постају смешне ако се узме у обзир колико новца је уложено у нешто од чега наше друштво неће имати корист - попут исплате дугова пропалих банака.