Пређи на главни садржај

Лош успех у школи

Познато је да су поједини истакнути физичари били бриљантни ђаци, попут Максвела или Планка, али је било и оних који су тешко успевали да пронађу своје место у образовном систему, Ајнштајн на пример. Свакоме је из личног искуства познато да добре оцене у школи могу да буду показатељ потоњег успеха у животу, али постоје и обрнути примери. У чланку ћу описати неколико услова који, појединачно или у садејству, утичу на лош успех у школи.

Између крајности

Често се дешава да професор са претерано високим захтевима, непримереним узрасту ђака, буде третиран као лош у послу кога обавља - и то јесте тачно. С друге стране, професори са веома ниским захтевима, они који лако дају одличне оцене, доживљавају се са симпатијама. И једни и други исказују неодговорност према младим људима: први уништавају природну склоност ка откривању непознатог, а други пружају лажно уверење да се до циља долази једноставно и без напора. С обзиром да се наше друштво уклопило у модерне трендове уздизања забаве и хедонизма, други тип професора је све више присутан.
Оцењивање је једна страна ове приче. Приступ свом предмету, на начин да потенцијално заинтересоване ђаке остављају равнодушним, представља другу замку која чека радознале. Без обзира на квалитет програма и уџбеника које прописује Министарство просвете, увек постоји могућност да се предмет учини занимљивим.

Није све до школе

Ако једно друштво промовише стицање материјалног и суживот без солидарности као једине вредности, тешко је постићи то да млади људи одаберу образовање као животну одредницу. Треба бити свестан да не живимо у XIX веку када су школа и црква биле једина места изван породице где је појединац могао да се образује. Промене постојећег шаблона, оног који се већ дуже време намеће путем медија, подразумева да обликовање младих људи не буде препуштено стихији - већ мора да буде брижљиво планирано. 

Треба бити поштен па приметити да су поједини медији стекли утицај који далеко превазилази границе држава. Зато је унапређење образовања стекло једним делом и глобалну одредницу.

Лично је увек битно

Постићи да ђак без радних навика почне да учи или да неко оптерећен личним невољама напредује током школовања уопште није лако. То не може да оствари појединац, овде је неопходно заједничко деловање наставног особља и породице. Улога основне школе, како ја видим, је да такве проблеме умањи док ђак не стигне до краја основног образовања.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …