Пређи на главни садржај

Лош успех у школи

Познато је да су поједини истакнути физичари били бриљантни ђаци, попут Максвела или Планка, али је било и оних који су тешко успевали да пронађу своје место у образовном систему, Ајнштајн на пример. Свакоме је из личног искуства познато да добре оцене у школи могу да буду показатељ потоњег успеха у животу, али постоје и обрнути примери. У чланку ћу описати неколико услова који, појединачно или у садејству, утичу на лош успех у школи.

Између крајности

Често се дешава да професор са претерано високим захтевима, непримереним узрасту ђака, буде третиран као лош у послу кога обавља - и то јесте тачно. С друге стране, професори са веома ниским захтевима, они који лако дају одличне оцене, доживљавају се са симпатијама. И једни и други исказују неодговорност према младим људима: први уништавају природну склоност ка откривању непознатог, а други пружају лажно уверење да се до циља долази једноставно и без напора. С обзиром да се наше друштво уклопило у модерне трендове уздизања забаве и хедонизма, други тип професора је све више присутан.
Оцењивање је једна страна ове приче. Приступ свом предмету, на начин да потенцијално заинтересоване ђаке остављају равнодушним, представља другу замку која чека радознале. Без обзира на квалитет програма и уџбеника које прописује Министарство просвете, увек постоји могућност да се предмет учини занимљивим.

Није све до школе

Ако једно друштво промовише стицање материјалног и суживот без солидарности као једине вредности, тешко је постићи то да млади људи одаберу образовање као животну одредницу. Треба бити свестан да не живимо у XIX веку када су школа и црква биле једина места изван породице где је појединац могао да се образује. Промене постојећег шаблона, оног који се већ дуже време намеће путем медија, подразумева да обликовање младих људи не буде препуштено стихији - већ мора да буде брижљиво планирано. 
Треба бити поштен па приметити да су поједини медији стекли утицај који далеко превазилази границе држава. Зато је унапређење образовања стекло једним делом и глобалну одредницу.

Лично је увек битно

Постићи да ђак без радних навика почне да учи или да неко оптерећен личним невољама напредује током школовања уопште није лако. То не може да оствари појединац, овде је неопходно заједничко деловање наставног особља и породице. Улога основне школе, како ја видим, је да такве проблеме умањи док ђак не стигне до краја основног образовања.