Пређи на главни садржај

Лош успех у школи

Познато је да су поједини истакнути физичари били бриљантни ђаци, попут Максвела или Планка, али је било и оних који су тешко успевали да пронађу своје место у образовном систему, Ајнштајн на пример. Свакоме је из личног искуства познато да добре оцене у школи могу да буду показатељ потоњег успеха у животу, али постоје и обрнути примери. У чланку ћу описати неколико услова који, појединачно или у садејству, утичу на лош успех у школи.

Између крајности

Често се дешава да професор са претерано високим захтевима, непримереним узрасту ђака, буде третиран као лош у послу кога обавља - и то јесте тачно. С друге стране, професори са веома ниским захтевима, они који лако дају одличне оцене, доживљавају се са симпатијама. И једни и други исказују неодговорност према младим људима: први уништавају природну склоност ка откривању непознатог, а други пружају лажно уверење да се до циља долази једноставно и без напора. С обзиром да се наше друштво уклопило у модерне трендове уздизања забаве и хедонизма, други тип професора је све више присутан.
Оцењивање је једна страна ове приче. Приступ свом предмету, на начин да потенцијално заинтересоване ђаке остављају равнодушним, представља другу замку која чека радознале. Без обзира на квалитет програма и уџбеника које прописује Министарство просвете, увек постоји могућност да се предмет учини занимљивим.

Није све до школе

Ако једно друштво промовише стицање материјалног и суживот без солидарности као једине вредности, тешко је постићи то да млади људи одаберу образовање као животну одредницу. Треба бити свестан да не живимо у XIX веку када су школа и црква биле једина места изван породице где је појединац могао да се образује. Промене постојећег шаблона, оног који се већ дуже време намеће путем медија, подразумева да обликовање младих људи не буде препуштено стихији - већ мора да буде брижљиво планирано. 

Треба бити поштен па приметити да су поједини медији стекли утицај који далеко превазилази границе држава. Зато је унапређење образовања стекло једним делом и глобалну одредницу.

Лично је увек битно

Постићи да ђак без радних навика почне да учи или да неко оптерећен личним невољама напредује током школовања уопште није лако. То не може да оствари појединац, овде је неопходно заједничко деловање наставног особља и породице. Улога основне школе, како ја видим, је да такве проблеме умањи док ђак не стигне до краја основног образовања.

Популарни чланци

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…