Пређи на главни садржај

Фисија

Италијан Енрико Ферми је тридесетих година прошлог века први употребио неутрон као пројектил, јер та честица није наелектрисана те ће извршити дубљи продор у језгро. У Француској се истим послом бавила Ирена Кири са сарадницима - а међу њима је био и Павле Савић - док су у Немачкој појаву истраживали Лиза Мајтнер, Ото Хан и Фриц Штрасман. 
Током спроведених испитивања продуката нуклеарних реакција у којима је уран био мета, збуњивала их је чињеница да се не добијају језгра са великим масеним бројем, попут оних која су се појављивала код других радиоактивних распада, већ са малим масеним бројем. Додатну потешкоћу је представљао успон тоталитарних странака у Италији и Немачкој, што је довело до емиграције многих физичара и отежане комуникације међу њима. Ферми је отпутовао на церемонију доделе Нобелове награде и затражио азил у САД, док је Мајтнерова избегла из Немачке тако што је прешла границу под лажним именом. Хан и Штрасман су наставили са радом, али нису могли да пронађу тумачење за неочекивану трансформацију тешког урана. Они су, наравно, извештавали Мајтнерову путем поште о резултатима хемијских анализа продуката нукеларне рекације, а она је прва успела да пружи тумачење појаве: језгро се цепа на два или три дела, уз емисију неутрона.
Иако је Мајтнерова учествовала у открићу фисије, Хан је једини добио Нобелову награду. Може се рећи да је Киријева, заједно са сарадницима, прва открила ову појаву, али нису успели да пруже решење поменуте загонетке.

Видео запис


Црвена куглица представља неутрон, мада пројектил може да буде протон, деутерон, алфа честица или фотон. Када мета апсорбује пројектил ствара се сложено језгро издуженог облика, што није приказано у овој анимацији већ у приказу нуклеарне реакције, а затим се распада на: фрагменте, неутроне и евентуално гама фотоне. Ослобођени неутрони могу да наставе вршење фисија и начине ланчану реакцију, што је приказано у наставку анимације. Пројектил мора да поседује минималну кинетичку енергију да би се фисија остварила - и то је праг за фисију. Ако пројектил нема довољну кинетичку енергију, језгро се ослобађа стечене енергије емитовањем гама фотона и неком другом врстом радиоактивног распада.

Популарни чланци

Слагање осцилација

У делу који се тиче осцилаторног кретања, предвиђено је да се ученик упозна са основним својствима слагања осцилација, што ће касније послужити при изучавању фреквентне и амплитудне модулације електромагнетних таласа. На платформи Геогебре сам дао математички приказ слагања два осцилаторна кретања:
geogebra.org/m/szaQaJB9 Корисник је у могућности да одабере различите вредности амплитуда, кружних фреквенција и почетних фаза осцилаторних кретања, представљених тригонометријским функцијама и то је означено плавом и зеленом бојом. Црвеном бојом је дат приказ сложеног кретања.

Нуклеарна магнетна резонанца

Корисници ове дијагностике највише су заинтересовани да добију информацију о евентуалним штетним последицама снимања. Ако изузмемо људе са уграђеним пејсмејкерима, не постоји нежељено дејство на организам, зато што јонизације молекула унутар ћелија људског организма нису присутне. Видео запис Ова појава тиче се утицаја спољашњег магнетног поља на протоне и неутроне у атомском језгру. С обзиром да је у људском организму водоник најобилнији и да садржи један протон, у наставку текста ће бити речи искључиво о овој честици.Због присуства наелектрисања, протон је попут малог магнета чију вредност магнетног поља одређује физичка величина позната под називом магнетни момент. Када су протони изложени дејству спољашњег магнетног поља, већина магнетних момената је усмерена попут поља. Протон је енергетски стабилнији ако је његов магнетни момент оријентисан као и вектор магнетне индукције. Протони се могу побудити, односно превести у стање са вишом енергијом, бомбардовањем радио таласима - и т…

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.