Пређи на главни садржај

Фисија

Италијан Енрико Ферми је тридесетих година прошлог века први употребио неутрон као пројектил, јер та честица није наелектрисана те ће извршити дубљи продор у језгро. У Француској се истим послом бавила Ирена Кири са сарадницима - а међу њима је био и Павле Савић - док су у Немачкој појаву истраживали Лиза Мајтнер, Ото Хан и Фриц Штрасман. 
Током спроведених испитивања продуката нуклеарних реакција у којима је уран био мета, збуњивала их је чињеница да се не добијају језгра са великим масеним бројем, попут оних која су се појављивала код других радиоактивних распада, већ са малим масеним бројем. Додатну потешкоћу је представљао успон тоталитарних странака у Италији и Немачкој, што је довело до емиграције многих физичара и отежане комуникације међу њима. Ферми је отпутовао на церемонију доделе Нобелове награде и затражио азил у САД, док је Мајтнерова избегла из Немачке тако што је прешла границу под лажним именом. Хан и Штрасман су наставили са радом, али нису могли да пронађу тумачење за неочекивану трансформацију тешког урана. Они су, наравно, извештавали Мајтнерову путем поште о резултатима хемијских анализа продуката нукеларне рекације, а она је прва успела да пружи тумачење појаве: језгро се цепа на два или три дела, уз емисију неутрона.
Иако је Мајтнерова учествовала у открићу фисије, Хан је једини добио Нобелову награду. Може се рећи да је Киријева, заједно са сарадницима, прва открила ову појаву, али нису успели да пруже решење поменуте загонетке.

Црвена куглица представља неутрон, мада пројектил може да буде протон, деутерон, алфа честица или фотон. Када мета апсорбује пројектил ствара се сложено језгро издуженог облика, што није приказано овде већ у запису о нуклеарној реакцији, а затим се распада на: фрагменте, неутроне и евентуално гама фотоне. Ослобођени неутрони могу да наставе вршење фисија и начине ланчану реакцију, што је приказано у наставку анимације. Пројектил мора да поседује минималну кинетичку енергију да би се фисија остварила - и то је праг за фисију. Ако пројектил нема довољну кинетичку енергију, језгро се ослобађа стечене енергије емитовањем гама фотона и неком другом врстом радиоактивног распада.

Коментари

Популарни чланци

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Линеарни хармонијски осцилатор

Видео запис приказује кружне осцилације куглице и линеарне хармонијске осцилације њене сенке. Циљ је да се повуче паралела између те две врсте осцилација:


Приказ осциловања објекта закаченог за опругу треба да пружи увид у то због чега се се осцилаторна кретања описују хармонијским функцијама.

У првом делу је дат приказ хармонијског осцилатора који мирује. Међутим, ако кретање анализирамо у односу на други референтни систем, тако да је осцилатор у покрету, уочавамо путању која изгледа попут хармонијске функције. На сајту Геогебре је дат приказ симулације простог осцилатора и графика положаја, брзине и убрзања.



Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што запис приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници су в…