Пређи на главни садржај

Фисија

Италијан Енрико Ферми је тридесетих година прошлог века први употребио неутрон као пројектил, јер та честица није наелектрисана те ће извршити дубљи продор у језгро. У Француској се истим послом бавила Ирена Кири са сарадницима - а међу њима је био и Павле Савић - док су у Немачкој појаву истраживали Лиза Мајтнер, Ото Хан и Фриц Штрасман. 
Током спроведених испитивања продуката нуклеарних реакција у којима је уран био мета, збуњивала их је чињеница да се не добијају језгра са великим масеним бројем, попут оних која су се појављивала код других радиоактивних распада, већ са малим масеним бројем. Додатну потешкоћу је представљао успон тоталитарних странака у Италији и Немачкој, што је довело до емиграције многих физичара и отежане комуникације међу њима. Ферми је отпутовао на церемонију доделе Нобелове награде и затражио азил у САД, док је Мајтнерова избегла из Немачке тако што је прешла границу под лажним именом. Хан и Штрасман су наставили са радом, али нису могли да пронађу тумачење за неочекивану трансформацију тешког урана. Они су, наравно, извештавали Мајтнерову путем поште о резултатима хемијских анализа продуката нукеларне рекације, а она је прва успела да пружи тумачење појаве: језгро се цепа на два или три дела, уз емисију неутрона.
Иако је Мајтнерова учествовала у открићу фисије, Хан је једини добио Нобелову награду. Може се рећи да је Киријева, заједно са сарадницима, прва открила ову појаву, али нису успели да пруже решење поменуте загонетке.

Видео запис


Црвена куглица представља неутрон, мада пројектил може да буде протон, деутерон, алфа честица или фотон. Када мета апсорбује пројектил ствара се сложено језгро издуженог облика, што није приказано у овој анимацији већ у приказу нуклеарне реакције, а затим се распада на: фрагменте, неутроне и евентуално гама фотоне. Ослобођени неутрони могу да наставе вршење фисија и начине ланчану реакцију, што је приказано у наставку анимације. Пројектил мора да поседује минималну кинетичку енергију да би се фисија остварила - и то је праг за фисију. Ако пројектил нема довољну кинетичку енергију, језгро се ослобађа стечене енергије емитовањем гама фотона и неком другом врстом радиоактивног распада.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …