Пређи на главни садржај

Круксова вртешка

Вилијем Крукс је у XIX веку истраживао природу „катодних зрака” (данас знамо да су то електрони емитовани од стране катоде). У стакленој цеви са ниским притиском поставио је вртешку попут приказане на снимку, са том разликом што није била у пару:


Затим је катодне зраке усмерио на вртешку при чему је уочио окретање. С обзиром да у то време још увек није било позната природа катодних зрака, Крукс је претпоставио да су то молекули убрзани у електричном пољу. Било је и других тврђења, попут оног која обртање тумачи притиском светлости.
Ако пажљиво погледате смер окретање горње или доње вртешке, запазићете да ова направа није у било каквој вези са притиском светлости на површине плочица радиометра. Узрок је присуство ваздуха под веома ниским ваздушним притиском, чији молекули у близини тамних страна плочица поседују веће кинетичке енергије у односу на молекуле на супротним странама.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Наизменична струја

Рат струја који се водио између Николе Тесле и Џорџа Вестингхауса с једне стране и компаније чији је власник био Томас Едисон указује да и утицајни људи могу да изгубе битку ако не следе динамику технолошког развоја. Едисонов концепт производње и преноса електричне енергије је подразумевао проста струјна кола, сачињена од извора и неколико потрошача струје. Зато је било неопходно да Њујорк буде снабдевен мноштвом локалних извора струје, која је преношена путем дебелих а кратких жица, јер су термогени губици при преносу енергије били велики. Теслин систем полифазне наизменичне струје поседовао је битну предност: постојала је могућност једноставне промене напона тако да се постигну високе вредности, а тиме се умањује вредност електричног отпора у току преноса струје. Едисону није помогао чак ни изум електричне столице да заустави неминован напредак. Видео запис Анимацију која следи направио сам са циљем да ђаке уведем у ову материју, на начин да им буде очигледан проток електрона кроз …