Пређи на главни садржај

Гајгеров бројач

Бројачи (детектори) региструју радиоактивно зрачење услед присуства јонизације или побуђивања (ексцитације) електрона у атомима који сачињавају „пуњење” бројача, а од стране радиоактивног зрачења. Ако се догоди јонизација, електрони и јони се премештају ка електродама детектора и на тај начин се добија струјни импулс који се појачава. Тај сигнал представља знак да је честица „упецана”. Велики број бројача поседује могућност да измери енергију регистрованих честица. Гајгеров бројач то не може, али ипак има неке предности услед којих се и даље употребљава. Добре стране су што је јефтин и осетљив на радиоактивно зрачење. Довољно је да се створи само један јонски пар у бројачу да би се радиоактивно зрачење регистровало.
Бројачку цев сачињава метални ваљак који представља катоду и танка метална жица (у анимацији је представљена црном бојом) која се простире дуж осе бројачке цеви – анода. Између катоде и аноде је електрично поље.


Куглице плаве боје представљају смешу гасова: од 80 % до 95 % племенит гас, а преостали део сачињава алкохолна пара или неки халогени гас. Када у бројачкој цеви нису присутне стране честице нема ни јонских парова, па ни струје коју би регистровала бројачка електроника, јер је смеша гасова изолатор.
Куглица црвене боје представља страну честицу - електрон који се „упецао” и створио један или више јонских парова - електрон (црвена куглица) и позитиван јон (зелена куглица). Електрично поље раздваја електроне од позитивних јона. Електрони путују ка позитивној електроди, аноди, а позитивни јони ка катоди. Електрони стичу кинетичку енергију од електричног поља да врше секундарне јонизације гаса, а на тај начин ствара се лавина електрона која се креће ка аноди. Исто тако ствара се и лавина позитивних јона, али они не могу да изврше секундарне јонизације из разлога што су масивнији па не могу да стекну потребну кинетичку енергију за тако нешто. Лавина електрона у једном тренутку почиње да слаби, јер електрони и позитивни јони заклањају спољашње електрично поље. Присутне рекомбинације електрона и позитивних јона нисам приказао.

Популарни чланци

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…