Пређи на главни садржај

Гајгеров бројач

Бројачи (детектори) региструју радиоактивно зрачење услед присуства јонизације или побуђивања (ексцитације) електрона у атомима који сачињавају „пуњење” бројача, а од стране радиоактивног зрачења. Ако се догоди јонизација, електрони и јони се премештају ка електродама детектора и на тај начин се добија струјни импулс који се појачава. Тај сигнал представља знак да је честица „упецана”. Велики број бројача поседује могућност да измери енергију регистрованих честица. Гајгеров бројач то не може, али ипак има неке предности услед којих се и даље употребљава. Добре стране су што је јефтин и осетљив на радиоактивно зрачење. Довољно је да се створи само један јонски пар у бројачу да би се радиоактивно зрачење регистровало.
Бројачку цев сачињава метални ваљак који представља катоду и танка метална жица (у анимацији је представљена црном бојом) која се простире дуж осе бројачке цеви – анода. Између катоде и аноде је електрично поље.


Куглице плаве боје представљају смешу гасова: од 80 % до 95 % племенит гас, а преостали део сачињава алкохолна пара или неки халогени гас. Када у бројачкој цеви нису присутне стране честице нема ни јонских парова, па ни струје коју би регистровала бројачка електроника, јер је смеша гасова изолатор.
Куглица црвене боје представља страну честицу - електрон који се „упецао” и створио један или више јонских парова - електрон (црвена куглица) и позитиван јон (зелена куглица). Електрично поље раздваја електроне од позитивних јона. Електрони путују ка позитивној електроди, аноди, а позитивни јони ка катоди. Електрони стичу кинетичку енергију од електричног поља да врше секундарне јонизације гаса, а на тај начин ствара се лавина електрона која се креће ка аноди. Исто тако ствара се и лавина позитивних јона, али они не могу да изврше секундарне јонизације из разлога што су масивнији па не могу да стекну потребну кинетичку енергију за тако нешто. Лавина електрона у једном тренутку почиње да слаби, јер електрони и позитивни јони заклањају спољашње електрично поље. Присутне рекомбинације електрона и позитивних јона нисам приказао.

Популарни чланци

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…