Пређи на главни садржај

Фарадејев закон електромагнетне индукције

Познаваоци историје развоја физике сматрају да Мајкл Фарадеј припада групи експерименталних физичара чији је допринос развоју цивилизације тешко проценити. Постоји податак да је обавио преко 16000 експеримената, и успешних и оних који то нису били, детаљно образложених цртежима и текстом.
Фарадеј је због свог сиромашног порекла завршио свега четири разреда основне школе па математички прикази експерименталних резултата представљају реткост у његовим списима. У раним годинама је радио као разносач новина и књига у родном Лондону. Волео је да чита дела чији садржај је био у вези са природним наукама. Од једног купца књига добија улазницу за предавање хемичара Дејвија, нуди се да буде његов помоћник у лабораторији и тако почиње историја електромагнетизма у физици. 
Полазећи од резултата Ерстедовог експеримента, Фарадеј је сматрао да постоји могућност појаве у обрнутом смеру: стварање електричне струје од магнетног поља. На почетку истраживања Фарадеја је збуњивала чињеница да се струја не појављује када су извор магнетног поља и калем жице непокретни. Ретко се помиње да је Фарадеј првих година лутао у свом раду.

Приказ електромагнетне индукције

Погледајмо приказ експеримента, који је остварио након вишегодишњих покушаја да произведе струју и обратимо пажњу на показивање волтметра:


Математичку формулацију Фарадејевог открића: 
ε = -NΔΦ/Δt
је пружио Џејмс Максвел.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Наизменична струја

Рат струја који се водио између Николе Тесле и Џорџа Вестингхауса с једне стране и компаније чији је власник био Томас Едисон указује да и утицајни људи могу да изгубе битку ако не следе динамику технолошког развоја. Едисонов концепт производње и преноса електричне енергије је подразумевао проста струјна кола, сачињена од извора и неколико потрошача струје. Зато је било неопходно да Њујорк буде снабдевен мноштвом локалних извора струје, која је преношена путем дебелих а кратких жица, јер су термогени губици при преносу енергије били велики. Теслин систем полифазне наизменичне струје поседовао је битну предност: постојала је могућност једноставне промене напона тако да се постигну високе вредности, а тиме се умањује вредност електричног отпора у току преноса струје. Едисону није помогао чак ни изум електричне столице да заустави неминован напредак. Видео запис Анимацију која следи направио сам са циљем да ђаке уведем у ову материју, на начин да им буде очигледан проток електрона кроз …