Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за новембар, 2013

Математичко клатно

Према легенди, Галилеј је истраживао својства свећњака (данас је то лустер) у катедрали у Пизи. Установио је да период осциловања не зависи од амплитуде нити од масе кугле. То, наравно, јесте тачно под одређеним условима: отклони кугле су мали, а трење није присутно у толиком износу да би се узело у обзир. Жан Фуко је искористио клатно слично приказаном да докаже ротацију Земље око осе која пролази кроз нашу планету. Раван осциловања клатна се померала иако се није уочавало дејство неке силе која би утицала на обртање равни.

Фарадејев закон електромагнетне индукције

Познаваоци историје развоја физике сматрају да Мајкл Фарадеј припада групи експерименталних физичара чији је допринос развоју цивилизације тешко проценити. Постоји податак да је обавио преко 16000 експеримената, и успешних и оних који то нису били, детаљно образложених цртежима и текстом. Фарадеј је због свог сиромашног порекла завршио свега четири разреда основне школе па математички прикази експерименталних резултата представљају реткост у његовим списима. У раним годинама је радио као разносач новина и књига у родном Лондону. Волео је да чита дела чији садржај је био у вези са природним наукама. Од једног купца књига добија улазницу за предавање хемичара Дејвија, нуди се да буде његов помоћник у лабораторији и тако почиње историја електромагнетизма у физици.  Полазећи од резултата Ерстедовог експеримента, Фарадеј је сматрао да постоји могућност појаве у обрнутом смеру: стварање електричне струје од магнетног поља. На почетку истраживања Фарадеја је збуњивала чињеница да се струја …

Линеарни хармонијски осцилатор

Видео запис приказује кружне осцилације куглице и линеарне хармонијске осцилације њене сенке. Циљ је да се повуче паралела између те две врсте осцилација:


Анимација осциловања објекта закаченог за опругу треба да пружи увид у то због чега се се осцилаторна кретања описују хармонијским функцијама.

У првом делу анимације је дат приказ хармонијског осцилатора који мирује. Међутим, ако кретање анализирамо у односу на други референтни систем, тако да је осцилатор у покрету, уочавамо путању која изгледа попут хармонијске функције. На сајту Геогебре је дат приказ симулације простог осцилатора и графика положаја, брзине и убрзања.



Круксова вртешка

Вилијем Крукс је у XIX веку истраживао природу „катодних зрака” (данас знамо да су то електрони емитовани од стране катоде). У стакленој цеви са ниским притиском поставио је вртешку попут приказане на снимку, са том разликом што није била у пару:

Затим је катодне зраке усмерио на вртешку при чему је уочио окретање. С обзиром да у то време још увек није било позната природа катодних зрака, Крукс је претпоставио да су то молекули убрзани у електричном пољу. Било је и других тврђења, попут оног која обртање тумачи притиском светлости. Ако пажљиво погледате смер окретање горње или доње вртешке, запазићете да ова направа није у било каквој вези са притиском светлости на површине плочица радиометра. Узрок је присуство ваздуха под веома ниским ваздушним притиском, чији молекули у близини тамних страна плочица поседују веће кинетичке енергије у односу на молекуле на супротним странама.

Фисија

Италијан Енрико Ферми је тридесетих година прошлог века први употребио неутрон као пројектил, јер та честица није наелектрисана те ће извршити дубљи продор у језгро. У Француској се истим послом бавила Ирена Кири са сарадницима - а међу њима је био и Павле Савић - док су у Немачкој појаву истраживали Лиза Мајтнер, Ото Хан и Фриц Штрасман.  Током спроведених испитивања продуката нуклеарних реакција у којима је уран био мета, збуњивала их је чињеница да се не добијају језгра са великим масеним бројем, попут оних која су се појављивала код других радиоактивних распада, већ са малим масеним бројем. Додатну потешкоћу је представљао успон тоталитарних странака у Италији и Немачкој, што је довело до емиграције многих физичара и отежане комуникације међу њима. Ферми је отпутовао на церемонију доделе Нобелове награде и затражио азил у САД, док је Мајтнерова избегла из Немачке тако што је прешла границу под лажним именом. Хан и Штрасман су наставили са радом, али нису могли да пронађу тумачење…

Гајгеров бројач

Бројачи (детектори) региструју радиоактивно зрачење услед присуства јонизације или побуђивања (ексцитације) електрона у атомима који сачињавају „пуњење” бројача, а од стране радиоактивног зрачења. Ако се догоди јонизација, електрони и јони се премештају ка електродама детектора и на тај начин се добија струјни импулс који се појачава. Тај сигнал представља знак да је честица „упецана”. Велики број бројача поседује могућност да измери енергију регистрованих честица. Гајгеров бројач то не може, али ипак има неке предности услед којих се и даље употребљава. Добре стране су што је јефтин и осетљив на радиоактивно зрачење. Довољно је да се створи само један јонски пар у бројачу да би се радиоактивно зрачење регистровало. Бројачку цев сачињава метални ваљак који представља катоду и танка метална жица (у анимацији је представљена црном бојом) која се простире дуж осе бројачке цеви – анода. Између катоде и аноде је електрично поље.

Куглице плаве боје представљају смешу гасова: од 80 % до 95 …