Пређи на главни садржај

Светлећи штапићи

Шта садрже светлећи штапићи кад тако светле?
Објекти могу да емитују електромагнетно зрачење услед тога што поседују унутрашњу енергију, и тада је реч о топлотном зрачењу, или током прелаза електрона између енергетских нивоа у атому, односно молекулу - назовимо га хладно зрачење. Луминесцентно зрачење припада другој групи.
Електрон након побуде не мора да се врати директно у основно стање већ постоји вероватноћа да пређе на други нижи ниво. Током прелаза емитује се инфрацрвено зрачење, а након што се електрон врати у основно стање емитује се фотон ниже енергије у односу на онај који је извршио побуду. То што одећа постаје „блиставо бела” након употребе детерџената представља пример за флуоресценцију.
Постоји могућност да електрон пређе на енергетски ниво где ће се задржати дуго. Такво својство се употребљава код материјала који светлуцају у мраку - попут оних који се користе у саобраћају, за обележавање саобраћајних средстава или као додатак на униформама запослених у комуналним службама.
Штапићи емитују светлост услед појаве луминесценције. У њима су присутна једињења која ступају у реакцију када се штапић савије или удари. Након реакције електрони у молекулима су у стању енергетске побуђености, а то је нестабилно стање па постоји тежња да се спусте на нижи енергетски ниво. Том приликом емитују се фотони, односно штапић светли. И свици емитују светлост због присутва хемијске реакције.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …