Пређи на главни садржај

Соларне плоче

Херцово откриће и Ајнштајново тумачење појаве фотоефекта представља први корак који ће довести до употребе Сунчеве енергије за добијање електричне енергије. Фотоефекат је могуће остварити на металним површинама, али и код полупроводничких материјала. Ово последње се употребљава ради добијања електричне струје од Сунчеве енергије. Међутим, појава се не испољава на исти начин код поменутих материјала, јер електрони у полупроводницима не напуштају материјал. 
Симулација приказује дејство фотона и полупроводничког споја:


Ако плоча није изложена дејству Сунчевог електромагнетног зрачења, на месту споја два примесна полупроводника је присутна рекомбинација електрона и шупљина (у анимацији је тај део између полупроводника p и n). Дакле, електрони су попунили шупљине у валентној зони p полупроводика. Ако електромагнетно зрачење поседује довољну енергију да пребаци електроне у проводну зону полупроводника n типа, односно да електрони савладају забрањену зону, створиће се напон у полупроводничкој плочи. Електрони су убрзани локалним електричним пољем у контактној разлици потенцијала и простиру се ка полупроводнику n типа (шупљине се крећу ка p полупроводнику).