Пређи на главни садржај

Квантни бројеви

Боров модел атома данас има једино историјску вредност. Савремено схватање физике је да су положаји електрона на орбитама могући са великим степеном извесности, али постоји вероватноћа да се нађу и изван тога - што је мање вероватно. Међутим, највеће вредности вероватноћа не морају да се поклапају са полупречницима орбита. 

Видео запис

Могући положаји електрона у атому представљају електронске облаке:



  • Главни квантни број n је уведен од стране Бора и одређује вредност енергије електрона у атому, али и више од тога: његову брзину и удаљеност у односу на језгро. Овај квантни број одређује и величину атома, а поседује целобројне вредности. Његове вредности хемичари означавају са: K, L, М... 
  • Орбитални квантни број l је одговоран за облик електронског облака, а одређује и бројну вредност орбиталног момента импулса који је квантован. Хемичари употребљавају ознаке: s, p, d... 
  • Магнетни квантни број mₗ одређује оријентацију електронског облака у простору. Анимација је приказала три просторна распореда p облака. Назив за овај квантни број потиче од различитог понашања облака са истим орбиталним квантним бројем у магнетном пољу 
  • У експериментима који су вршени двадесетих година прошлог века уочена је необична појава која није проистицала из квантне теорије: при проласку атома водоника кроз магнетно поље, атоми су се кретали дуж две путање иако су поседовали једнаке орбиталне и магнетне квантне бројеве. То се могло уочити чак и када је вредност орбиталног момента електрона била једнака нули. Дакле, постојао је још један квантни број, поред три позната, и то је доказао енглески физичар Пол Дирак. Поред орбиталног момента импулса, електрон поседује и сопствени момент импулса - познат под краћим називом спин - који се обично се представља као ротација честице око своје осе. Међутим, то је упрошћен приказ ове појаве, јер да је спин заиста то што се приказује магнетно поље би утицало на брзину ротације (величину спина), а то се не дешава. Дирак је установио да спински квантни број електрона мора да буде: s = 1/2

Да ли електрони у атому емитују гама зрачење?
Не. Гама зрачење потиче из атомског језгра, када нуклеони прелазе из побуђеног стања у стање ниже енергије.

Популарни чланци

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Галилејеве трансформације координата

Галилејеве трансформације координата помињу се у четвртом разреду гимназије и представљају увод у Лоренцове трансформације. Није једноставно искорачити из уобичајеног графичког приказа везе координата једног догађаја у односу на два инерцијална референтна система, тако да се начини анимирани запис ове релације. У првом делу је дат приказ кретања два воза у односу на на земљу. Камера је најпре у равни кретања, а затим изнад ова два тела. Зелени и црвени траг, који се простиру иза возила, представљају њихове помераје. Координате тела су представљене ознаком X. У другом делу камера је придружена зеленом возилу, тако да оно представља други инерцијални референтни систем. Положај предњег дела црвеног возила у односу на зелени воз је обележено са X ’. Према томе, координата црвеног воза у односу на земљу Xc може да се изрази помоћу координате зеленог воза у односу на земљу Xz на следећи начин: Xc = Xz + X ’

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …