Пређи на главни садржај

Флукс магнетног поља

Анимација приказује обртање равни у хомогеном магнетном пољу, при чему стрелица одређује оријентацију површине. Уочимо број линија поља које пролазе кроз површину проводника у различитим положајима:



Први део анимације приказује промену броја линија магнетног поља у зависности од угла (α) између вектора индукције (B) и вектора површине (S). Други део анимације даје увид на који начин се број линија мења ако се увећа/смањи површина проводника. Запис не приказује да постоји могућност појачања магнетног поља. Дакле, проток линија магнетног поља може се изразити једначином:
Ф = B·S·cosα

Зар не би требало у једначини за флукс магнетног поља да се индукција дели са површином проводника? 
Замислимо уместо површине проводника врата, а уместо линија магнетног поља људе док пролазе кроз та врата. Било би противно искуству да се проток људи увећа са смањивањем површине врата.

Данас смо из физике учили флукс магнетног поља; флукс подразумева број линија магнетног поља које прођу кроз један квадратни метар......и тако даље. Она је причала и онда :О упита: -Када је магнетни флукс једнак нули? Ја размишљам и она настави:-Магнетни флукс је једнак нули када је паралелан са оним једним квадратним метром (звучи збуњујуће али на табли је цртала линије магнетног поља, а нормално на њих је нацртала једну као плочу S, помоћу те плоче S меримо маг.флукс). Онда је рекла да је магнетни флукс једнак нули када је та плоча постављена паралелно са линијама флукса........Али то нема никакве логике, магнетни флукс је једнак нули када немамо магнетно поље, магнетни флукс је број линија магнетног поља он неће нестати само ако уклонимо мерни инструмент са пута...Размишљао сам да јој кажем то али мислио сам да ћу нешто да забрљам, да ће да ме омрзи и онда ћао здраво, па сад питам вас да ли сам исправно мислио и ако нисам зашто???? :D 
Магнетни флукс може да буде једнак нули иако постоје линије магнетног поља. Узмимо као пример два пута дуж којих могу да се крећу возила, а пресецају се на једној раскрсници. Ако се возила крећу само дуж једног пута, док је други празан, проток возила дуж једног пута постоји, а на другом је 0.
Или, кроз водоводну цев протиче вода, што значи да постоји флукс воде. Ако се појави мало напрснуће, флукс воде до потрошача је умањен. У крајњем случају цев може да се преполови и потрошачи неће добијати воду, односно флукс воде неће постојати у односу на потрошаче, али то не значи да вода не протиче; она протиче у другим правцима и флукс воде постоји у тим правцима.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …