Пређи на главни садржај

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти - орбитални и спински.
Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници су вода, бакар или сребро.
Други део анимације тиче се парамагнетизма, појаве која је присутна у материјалима чији атоми поседују магнетне моменте без обзира на присуство спољашњег магнетног поља. Уочавамо да су магнетни моменти атома распоређени хаотично све док не потпадну под утицај поља. С обзиром на оријентацију магнетних момената у присуству поља, у парамагнетицима је спољашње магнетно поље појачано. Усмерена оријентација је присутна све док је парамагнетник под дејством магнетног поља, а након искључења поља магнетни моменти су поново оријентисани насумично. Алуминијум је пример за ову врсту магнетика. 
Свега неколико елемената, попут гвожђа и никла, испољавају својство сталног магнетизма - то су феромагнетици. Али зато постоји много њихових легура које дају јача магнетна поља у односу на „чисте” материјале. Анимација приказује да су магнетни моменти једнако оријентисани једино унутар малих запремина које сачињавају материјал, а те запримине носе назив домени. Ако се сагледа цео материјал, домени пружају различите оријентације магнетних момената атома те материјал не испољава магнетна својства (или то слабо чини). Након излагању спољашњем магнетном пољу, магнетни моменти атома се усмеравају у правцу поља. Након престанка дејства поља, материјал остаје намагнетисан. Очигледно је да тих неколико елемената поседују нешто што их издваја од парамагнетика: присутно је специфично спрезање спинова електрона атома, а то утиче на оријентацију унутар појединачних домена.
Поступак кувања на шпоретима познатим као индукционе плоче заснива се на употреби посуђа начињених од феромагнетног материјала.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Инерцијалне силе

Разумевање појма инерцијалних сила представља изазов за ђаке у првом разреду гимназије. Моје мишљење је да та материја не би смела да се појављује у настави физике намењеној петнаестогодишњацима. Потребно је извршити реформу гимназије на начин да ђаци у вишим разредима, након што донесу неку оквирну одлуку о будућим студијама, упознају градиво за чије разумевање је потребно уложити више времена или захтева већу зрелост. Видео запис Анимација приказује кутију у возилу које се креће равномерно убрзано, али тако да је трење између кутије и подлоге у тој мери слабо да се може занемарити. У првом делу анимације камера мирује. На кутију делују сила теже и сила реакције подлоге па кутија мирује у односу на тог посматрача. Други део анимације приказује кутију из перспективе камере која се креће једнаким убрзање као и возило.


Непокретни посматрач тумачи мировање кутије тиме што не постојe силe у хоризонталном правцу. Ако се посматрач креће убрзањем попут возила, уочиће померање кутије у смеру…