Пређи на главни садржај

ПН спој

Већина аудио-визуелних уређаја користе једносмерну струју. За исправљање наизменичне струје у једносмерну употребљавају се диоде, које представљају pn спој. Видео запис приказује један такав спој:
Први део анимације приказује електроне који попуњавају p полупроводник, а шупљине то исто чине у n полупроводнику. Појава се остварује дифузијом. Након што електрони пређу из n у p полупроводник појављује се шупљине на местима где су били електрони и то се представља као дифузија шупљина у полупроводник n типа. Међутим, дифузија не протиче до потпуног „поништавања” електрона и шупљина већ се зауставља, што се уочава у анимацији, јер се појавио запречни слој који зауставља дифузију. Запречни слој представља локално електрично поље које је усмерено од n ка p, јер линије електричног поља извиру из позитивног дела споја.
Ако овакав спој постане део електричног кола, на начин да се p повеже за позитиван пол извора, запречни слој се сужава - и то приказује други део анимације. Сужење контактне разлике потенцијала узрокује да овакав спој пропушта струју, што начи да се електрони крећу ка позитивном полу извора напона (шупљине у супротном смеру), односно спој је директно поларисан и ради у пропусном режиму. Појава се тумачи умањењем локалног електричног поља, јер је смер електричног поља које потиче од струјног извора њему супротан. Када електрони из p полупроводника уђу у жицу, бивају замењени другим електронима са негативног пола извора (који је спојен са полупроводником n типа).

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Неколико заблуда о образовању

Учење може да буде забавно и лако Истина је, као што зна свако ко се потрудио нешто да научи, другачија: то је често рударски тежак посао, али се обавља са задовољством. Врло је непоштено доводити младе људе у заблуду док стичу неопходна животна искуства, зато што ће последице бити лоше како на личном плану тако и у друштву. Занимљиво је приметити да свођење учења на забаву код нас постаје популарно у време развоја немилосрдне економске и друштвене конкуренције. Задатак професора је да лепо објашњава и пренесе знање тако да буде свима разумљиво Овакав начин рада ствара рецептивне младе људе, пригушујући природну потребу да истражују свет око себе. До разумевања се понекад не долази тренутно и једноставно. Задатак професора је да:
Помогне младим људима да развију способност размишљања, што се не постиже док држи монолог за катедром, Да утиче на стицање радних навика Негује особеност сваког младог човека и уведе их у градиво свог предмета Образовање је буџетска потрошња, новац ствара привр…