Пређи на главни садржај

Посуда са водом на стрмој равни

Добар дан професоре, овде Никола из бившег одељења #. Вероватно не знате али ја ћу полагати физику на пријемном испиту за упис на електротехнички факултет ове године. Јавио сам вам се јер имам проблем око неких задатака па сам мислио ако можете да ми помогнете око њих тј. да вам пошаљем па да их погледате. Унапред хвала.
Ево нпр овај задатак ми није био јасан зашто је решење 0. На глаткој стрмој равни нагибног угла α се налази отворена посуда са водом. Укупна маса посуде и воде у њој је m. Посуда се гура наниже силом константног интензитета F у правцу нагиба стрме равни. Ако је g гравитационо убрзање, ниво воде ће бити паралелан стрмој равни ако је интензитет силе...
Нека се посуда прво креће равномерно убрзано, по правом путу, под утицајем силе и без трења. Вода ће се понашати попут возача у аутомобилу који убрзава унапред - због присуства инерције ће ићи уназад. Возача зауставља седиште, а воду задњи део посуде. Ниво воде ће се издигнути на задњој страни па ће њена површина бити искошена. 
Док је посуда на стрмој равни, на воду делује компонента m·g·sinα дуж равни. Резултанта друге компоненте силе теже и силе реакције подлоге стрме равни је нула. Док је посуда непокретна на стрмој равни, површина воде је паралелна са ПОВРШИНОМ ЗЕМЉЕ а не са подлогом стрме равни:


Када почне да се спушта по дејством m·g·sinα, вода није у могућности да се подигне на задњем делу посуде јер је пре почетка кретања њена површина била паралелна са земљом. Дакле, површина воде је паралелна са стрмом равни док се посуда креће убрзано. Да би то и остало тако, спољашња сила која се помиње у задатку заиста мора да буде нула! 
Цео проблем је могуће разматрати тако што се референтни систем веже за посуду - систем где се уводи инерцијална сила.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…