Пређи на главни садржај

Биорезонантна терапија

Да ли сте чули за Мора терапију? Требала би да идем на третмане 
С обзиром да први пут чујем за такав третман, претражио сам интернет и дошао до неких информација које могу бити од користи.
Прво што сам запазио да „ординације” које рекламирају такву услугу обилато користе физичке појмове попут: квант зрачења, интерференција таласа, електромагнетно поље, резонанција, струје и слично. По заступницима ове методе, пратећа појава биохемијских процеса у организму је емисија електромагнетног поља. Ако је неки орган склон обољењу, то се одражава на структуру електромагнетног поља те се физиолошка промена може предупредити променом електромагнетног поља - тако што они поседују уређај који отклања „негативне фреквенције” електромагнетног поља и тиме, у повратној спрези, делује на орган и лечи га. Занимало ме је, наравно, да откријем какав уређај користе и најбоље што сам могао да прочитам је да личи на омметар, односно уређај за мерење електричног отпора.
Бављење науком подразумева:
  • Здрав, рационалан и критички однос према чињеницама, као и инсистирање на експерименталним доказима 
  • Отвореност ка новим идејама, али на начин да буде задовољен претходно наведен став 
Нажалост, на основу онога што сам могао да прочитам и полазећи од извештаја америчке Агенције за храну и лекове (ФДА), тај медицински третман је обично шарлатанство. Утисак сам стекао тако што нисам мога пронађем било какво стручно објашњење следећих чињеница:
  • Којом методом се могу одредити „штетне фреквенције електромагнетног поља”? 
  • Шта сачињава урађај који отклања те фреквенције и на који начин то ради? 
  • Колики број људи је излечен оваквим поступком?
Радо ћу изменити своје уверење о овој методи ако ме неко увери у њену истинитост.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…