Пређи на главни садржај

Биорезонантна терапија

Да ли сте чули за Мора терапију? Требала би да идем на третмане 
С обзиром да први пут чујем за такав третман, претражио сам интернет и дошао до неких информација које могу бити од користи.
Прво што сам запазио да „ординације” које рекламирају такву услугу обилато користе физичке појмове попут: квант зрачења, интерференција таласа, електромагнетно поље, резонанција, струје и слично. По заступницима ове методе, пратећа појава биохемијских процеса у организму је емисија електромагнетног поља. Ако је неки орган склон обољењу, то се одражава на структуру електромагнетног поља те се физиолошка промена може предупредити променом електромагнетног поља - тако што они поседују уређај који отклања „негативне фреквенције” електромагнетног поља и тиме, у повратној спрези, делује на орган и лечи га. Занимало ме је, наравно, да откријем какав уређај користе и најбоље што сам могао да прочитам је да личи на омметар, односно уређај за мерење електричног отпора.
Бављење науком подразумева:
  • Здрав, рационалан и критички однос према чињеницама, као и инсистирање на експерименталним доказима 
  • Отвореност ка новим идејама, али на начин да буде задовољен претходно наведен став 
Нажалост, на основу онога што сам могао да прочитам и полазећи од извештаја америчке Агенције за храну и лекове (ФДА), тај медицински третман је обично шарлатанство. Утисак сам стекао тако што нисам мога пронађем било какво стручно објашњење следећих чињеница:
  • Којом методом се могу одредити „штетне фреквенције електромагнетног поља”? 
  • Шта сачињава урађај који отклања те фреквенције и на који начин то ради? 
  • Колики број људи је излечен оваквим поступком?
Радо ћу изменити своје уверење о овој методи ако ме неко увери у њену истинитост.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …