Пређи на главни садржај

Комптоново расејавање честица

Амерички физичар Артур Комптон је био веома религиозан и сматрао је да ће изградњом нуклеарне бомбе зауставити рат, а многи животи спашени. Током Другог светског рата је био један од челних људи пројекта „Менхетн”. Поред физике и астрономије волео је да проводи време играјући тенис, а занимала га је музика и фотографија.
Остварио је експеримент који није могао да буде објашњен ако се електромагнетно зрачење третира искључиво као талас. Он је слабо везане (валентне) електроне унутар атома излагао дејству рендгенског електромагнетног зрачења, на начин да је вршио упућивање под различитим угловима.

Видео запис




Ако би Комптонов експеримент покушали да објаснимо тако што ћемо рендгенско зрачење третирати као талас, то би изгледало овако: на слободне електроне делује електрично поље таласа, при чему електрони прво апсорбују енергију таласа а затим реемитује ту енергију поново у облику таласа; фреквенција зрачења коју примају електрони није једнака фреквенцији зрачења коју емитују - услед Доплеровог електромагнетног помераја; с обзиром да те брзине нису једнаке, појавиће се један спектар реемитованих електромагнетних таласа. Резултат Комптоновог експеримента није се слагао са овим тумачењем - није опажен било какав спектар.
У анимацији је приказано дејство фотона и једног електрона који је слабо везан у атому. Напомињем да једноставности ради није узето у обзир кретање нуклеона у језгру, нити сложене орбите електрона; исто тако брзине честица нису дате у сразмери.

Популарни чланци

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Галилејеве трансформације координата

Галилејеве трансформације координата помињу се у четвртом разреду гимназије и представљају увод у Лоренцове трансформације. Није једноставно искорачити из уобичајеног графичког приказа везе координата једног догађаја у односу на два инерцијална референтна система, тако да се начини анимирани запис ове релације. У првом делу је дат приказ кретања два воза у односу на на земљу. Камера је најпре у равни кретања, а затим изнад ова два тела. Зелени и црвени траг, који се простиру иза возила, представљају њихове помераје. Координате тела су представљене ознаком X. У другом делу камера је придружена зеленом возилу, тако да оно представља други инерцијални референтни систем. Положај предњег дела црвеног возила у односу на зелени воз је обележено са X ’. Према томе, координата црвеног воза у односу на земљу Xc може да се изрази помоћу координате зеленог воза у односу на земљу Xz на следећи начин: Xc = Xz + X ’

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …