Пређи на главни садржај

Комптоново расејавање честица

Амерички физичар Артур Комптон је био веома религиозан и сматрао је да ће изградњом нуклеарне бомбе зауставити рат, а многи животи спашени. Током Другог светског рата је био један од челних људи пројекта „Менхетн”. Поред физике и астрономије волео је да проводи време играјући тенис, а занимала га је музика и фотографија.
Остварио је експеримент који није могао да буде објашњен ако се електромагнетно зрачење третира искључиво као талас. Он је слабо везане (валентне) електроне унутар атома излагао дејству рендгенског електромагнетног зрачења, на начин да је вршио упућивање под различитим угловима.

Видео запис




Ако би Комптонов експеримент покушали да објаснимо тако што ћемо рендгенско зрачење третирати као талас, то би изгледало овако: на слободне електроне делује електрично поље таласа, при чему електрони прво апсорбују енергију таласа а затим реемитује ту енергију поново у облику таласа; фреквенција зрачења коју примају електрони није једнака фреквенцији зрачења коју емитују - услед Доплеровог електромагнетног помераја; с обзиром да те брзине нису једнаке, појавиће се један спектар реемитованих електромагнетних таласа. Резултат Комптоновог експеримента није се слагао са овим тумачењем - није опажен било какав спектар.
У анимацији је приказано дејство фотона и једног електрона који је слабо везан у атому. Напомињем да једноставности ради није узето у обзир кретање нуклеона у језгру, нити сложене орбите електрона; исто тако брзине честица нису дате у сразмери.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Квантни бројеви

Боров модел атома данас има једино историјску вредност. Савремено схватање физике је да су положаји електрона на орбитама могући са великим степеном извесности, али постоји вероватноћа да се нађу и изван тога - што је мање вероватно. Међутим, највеће вредности вероватноћа не морају да се поклапају са полупречницима орбита.  Видео запис Могући положаји електрона у атому представљају електронске облаке:


Главни квантни број n је уведен од стране Бора и одређује вредност енергије електрона у атому, али и више од тога: његову брзину и удаљеност у односу на језгро. Овај квантни број одређује и величину атома, а поседује целобројне вредности. Његове вредности хемичари означавају са: K, L, М... Орбитални квантни број l је одговоран за облик електронског облака, а одређује и бројну вредност орбиталног момента импулса који је квантован. Хемичари употребљавају ознаке: s, p, d... Магнетни квантни број mₗ одређује оријентацију електронског облака у простору. Анимација је приказала три просторна ра…