Пређи на главни садржај

Комптоново расејавање честица

Амерички физичар Артур Комптон је био веома религиозан и сматрао је да ће изградњом нуклеарне бомбе зауставити рат, а многи животи спашени. Током Другог светског рата је био један од челних људи пројекта „Менхетн”. Поред физике и астрономије волео је да проводи време играјући тенис, а занимала га је музика и фотографија.
Остварио је експеримент који није могао да буде објашњен ако се електромагнетно зрачење третира искључиво као талас. Он је слабо везане (валентне) електроне унутар атома излагао дејству рендгенског електромагнетног зрачења, на начин да је вршио упућивање под различитим угловима.

Видео запис




Ако би Комптонов експеримент покушали да објаснимо тако што ћемо рендгенско зрачење третирати као талас, то би изгледало овако: на слободне електроне делује електрично поље таласа, при чему електрони прво апсорбују енергију таласа а затим реемитује ту енергију поново у облику таласа; фреквенција зрачења коју примају електрони није једнака фреквенцији зрачења коју емитују - услед Доплеровог електромагнетног помераја; с обзиром да те брзине нису једнаке, појавиће се један спектар реемитованих електромагнетних таласа. Резултат Комптоновог експеримента није се слагао са овим тумачењем - није опажен било какав спектар.
У запису је приказано дејство фотона и једног електрона који је слабо везан у атому. Напомињем да једноставности ради није узето у обзир кретање нуклеона у језгру, нити сложене орбите електрона; исто тако брзине честица нису дате у сразмери.