Пређи на главни садржај

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својства привлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу!
Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је користио појаву одбијања магнетних полова.
У првој половини XVIII века појављује се хипотеза да магнетна сила између полова опада са квадратом растојања између полова. У другој половини тог века морепловци уочавају да муње утичу на показивања компаса. Вероватно је то допринело да Ханс Кристијан Ерстед изведе експеримент који представља једну од прекретница у изучавању магнетизма - желео је установи евентуални утицај електричне струје на положај магнетне игле. Он запажа да игла скреће док је постављена паралелно са жицом (изнад или испод жице) кроз коју пролази струја, а не помера се када управна на правац жице. Ерстед сматра да се жица понаша попут магнета, што значи да су присутна два магнетна пола. Установио је и да се магнетно дејство простире не само кроз ваздух већ и кроз неке материјале.

Видео запис


Гледао сам снимак и на њему се линије магнетног поља на Сунцу увијају и секу. Да ли је то могуће?
Линије магнетног поља не могу да се пресецају ако потичу из истог извора. Ако би тако нешто било могуће тада би на месту пресека истовремено биле присутне две различите вредности магнетне индукције, а то није могуће. 
Ако линије потичу од различитих извора магнетних поља, постоји могућност пресецања и у том случају је присутна је суперпозиција вектора индукције.

Да ли је могуће поништити деловање магнетног поља, као што се то може учинити са електричним пољем? 
Постоји могућност да се линије магнетног поља савију на начин да то поље заобиђе објекат - у циљу његове заштите. То се може остварити тако што се заштитни кавез начини од посебне легуре. Из разлога што не постоје магнетни монополи, не постоји могућност поништавање поља на начин како се то чини код електричног поља. Постоји још један начин истискивања магнетног поља, познат под називом Мајснеров ефекат.

Популарни чланци

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …