Пређи на главни садржај

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својства привлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу!
Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је користио појаву одбијања магнетних полова.
У првој половини XVIII века појављује се хипотеза да магнетна сила између полова опада са квадратом растојања између полова. У другој половини тог века морепловци уочавају да муње утичу на показивања компаса. Вероватно је то допринело да Ханс Кристијан Ерстед изведе експеримент који представља једну од прекретница у изучавању магнетизма - желео је установи евентуални утицај електричне струје на положај магнетне игле. Он запажа да игла скреће док је постављена паралелно са жицом (изнад или испод жице) кроз коју пролази струја, а не помера се када управна на правац жице. Ерстед сматра да се жица понаша попут магнета, што значи да су присутна два магнетна пола. Установио је и да се магнетно дејство простире не само кроз ваздух већ и кроз неке материјале.

Видео запис


Гледао сам снимак и на њему се линије магнетног поља на Сунцу увијају и секу. Да ли је то могуће?
Линије магнетног поља не могу да се пресецају ако потичу из истог извора. Ако би тако нешто било могуће тада би на месту пресека истовремено биле присутне две различите вредности магнетне индукције, а то није могуће. 
Ако линије потичу од различитих извора магнетних поља, постоји могућност пресецања и у том случају је присутна је суперпозиција вектора индукције.

Да ли је могуће поништити деловање магнетног поља, као што се то може учинити са електричним пољем? 
Постоји могућност да се линије магнетног поља савију на начин да то поље заобиђе објекат - у циљу његове заштите. То се може остварити тако што се заштитни кавез начини од посебне легуре. Из разлога што не постоје магнетни монополи, не постоји могућност поништавање поља на начин како се то чини код електричног поља. Постоји још један начин истискивања магнетног поља, познат под називом Мајснеров ефекат.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Наизменична струја

Рат струја који се водио између Николе Тесле и Џорџа Вестингхауса с једне стране и компаније чији је власник био Томас Едисон указује да и утицајни људи могу да изгубе битку ако не следе динамику технолошког развоја. Едисонов концепт производње и преноса електричне енергије је подразумевао проста струјна кола, сачињена од извора и неколико потрошача струје. Зато је било неопходно да Њујорк буде снабдевен мноштвом локалних извора струје, која је преношена путем дебелих а кратких жица, јер су термогени губици при преносу енергије били велики. Теслин систем полифазне наизменичне струје поседовао је битну предност: постојала је могућност једноставне промене напона тако да се постигну високе вредности, а тиме се умањује вредност електричног отпора у току преноса струје. Едисону није помогао чак ни изум електричне столице да заустави неминован напредак. Видео запис Анимацију која следи направио сам са циљем да ђаке уведем у ову материју, на начин да им буде очигледан проток електрона кроз …