Пређи на главни садржај

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својства привлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу!
Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је користио појаву одбијања магнетних полова.
У првој половини XVIII века појављује се хипотеза да магнетна сила између полова опада са квадратом растојања између полова. У другој половини тог века морепловци уочавају да муње утичу на показивања компаса. Вероватно је то допринело да Ханс Кристијан Ерстед изведе експеримент који представља једну од прекретница у изучавању магнетизма - желео је установи евентуални утицај електричне струје на положај магнетне игле. Он запажа да игла скреће док је постављена паралелно са жицом (изнад или испод жице) кроз коју пролази струја, а не помера се када управна на правац жице. Ерстед сматра да се жица понаша попут магнета, што значи да су присутна два магнетна пола. Установио је и да се магнетно дејство простире не само кроз ваздух већ и кроз неке материјале.


Гледао сам снимак и на њему се линије магнетног поља на Сунцу увијају и секу. Да ли је то могуће?
Линије магнетног поља не могу да се пресецају ако потичу из истог извора. Ако би тако нешто било могуће тада би на месту пресека истовремено биле присутне две различите вредности магнетне индукције, а то није могуће. 
Ако линије потичу од различитих извора магнетних поља, постоји могућност пресецања и у том случају је присутна је суперпозиција вектора индукције.

Да ли је могуће поништити деловање магнетног поља, као што се то може учинити са електричним пољем? 
Постоји могућност да се линије магнетног поља савију на начин да то поље заобиђе објекат - у циљу његове заштите. То се може остварити тако што се заштитни кавез начини од посебне легуре. Из разлога што не постоје магнетни монополи, не постоји могућност поништавање поља на начин како се то чини код електричног поља. Постоји још један начин истискивања магнетног поља, познат под називом Мајснеров ефекат.

Коментари

Популарни чланци

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје . Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје. Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенција

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора . Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позити

Круксова вртешка

Вилијем Крукс је у XIX веку истраживао природу „ катодних зрака ” (данас знамо да су то електрони емитовани од стране катоде). У стакленој цеви са ниским притиском поставио је вртешку попут приказане на снимку, са том разликом што није била у пару: Затим је катодне зраке усмерио на вртешку при чему је уочио окретање. С обзиром да у то време још увек није било позната природа катодних зрака, Крукс је претпоставио да су то молекули убрзани у електричном пољу. Било је и других тврђења, попут оног која обртање тумачи притиском светлости. Ако пажљиво погледате смер окретање горње или доње вртешке, запазићете да ова направа није у било каквој вези са притиском светлости на површине плочица радиометра. Узрок је присуство ваздуха под веома ниским ваздушним притиском, чији молекули у близини тамних страна плочица поседују веће кинетичке енергије у односу на молекуле на супротним странама.

Крило авиона савијено на рубном делу

Због чега су крајеви крила авиона савијени? Постоји неколико отпора који утичу на крило и тиме на кретање авиона, а један је индуктивни отпор. Бернулијева једначина пружа тумачење постојања неравнотеже притисака испод и изнад крила тако да је испод крила већи статички притисак, јер се ваздушна струја креће брже - односно поседује нижи динамички притисак. Ваздух испољава тежњу да се простире из дела где је притисак већи према области нижег притиска. Једним делом се то може остварити преко рубног дела крила, што отежава кретање ваздухоплова и утиче на потрошњу горива. Савијени део то умањује, а и спречава појаву нежељених турбуленција ваздуха које се појављују након опструјавања крила.